Видовдан обележавају и у Русији
28. јуна одржана је културна манифестација Видовдан на руској земљи. Ова традиција води порекло од почетка 2008. године, од тренутка формирања друштвеног покрета Косовски фронт. Главни инспиратор одржавања празничних манифестација у Русији је председник московског одељења покрета Александар Кравченко.
Сам Косовски фронт био је формиран као одговор на једнострано проглашење независности Косова, које представља неодвојиви део српске културе. Видовдан на руској земљи треба да упозна и укључи у спрски празник, како би се боље упознале и схватиле српске традиције. Овог пута на манифестацији су се окупили чланови друштвено-патриотских покрета, козачких дружина. Све је започело панихидом, затим су се гости окупили на чајанци, после које је започео концерт уз учешће дечијег музичког колектива Златна врата.
Видовдан на руској земљи је већ постао традиционалан. Али ове године Александар Кравченко је истакао актуални јубиларни датум, сто година од сарајевског атентата.
- Пре сто година србски младић Гаврило Принцип је убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда. Не желим да браним Гаврила Принципа. То је у сваком случају злочин. Али за србски народ Босна је била окупирана, и ови млади људи су сматрали себе у стању да ратују против Аустрије и да бране своју земљу како знају. Наравно, у време Совјетског Савеза оваква акција је била поштована и била је велики подвиг. Исто тако је тумачена и у Југославији. Али убиство ипак не треба оправдавати. Треба схватити да уместо међусобних провокација, државе треба да умеју да воде преговоре.
Учешће ансамбла Златна врата није случајно у актуалној прослави Видовнада на руској земљи. Ове године због околности Александар Кравченко је предао неке обавезе организације манифестације уметничком руководиоцу ансамбла Наталији Артјомовој. Колектив је већ наступао у Србији у Црној Гори, стигавши да за то време научи мноштво србских песама. Управо ансамбл Златна врата је учествовао у актуалном концертном програму. У извођењу уметника колектива чуле су се старе српске песме. Наталија Артјомова говори о томе како се све то дешавало.
- Подршка у организацији ове вечери били су управо моји млади уметници. При томе, то се дешавало на њихову иницијативу. Нисам их ја звала, они су ми сами предложили помоћ. Треба рећи да када сам први пут чула за овај празник, за мене је било потресно како Срби у суштини славе пораз. И мени се чини да је неопходно да омладина сазна за тај празник, они почињу на други начин да гледају догађаје који се дешавају у данашње време. Желели бисмо да се овај празник обележава код нас много шире.
Григориј Соколов,
