Кина представља опасност по Светску банку
Кина убрзава стварање глобалне финансијске структуре која може постати конкуренција Светској банци и Азијској банци за развој. Она је предложила да се удвостручи оснивачки капитал Азијске банке за инвестиције у инфаструктуру за 100 милијарди долара.
Ово је саопштио лондонски лист The Financial Times. Сам пројекат је први пут представио председник КНР Си Ђинпинг у октобру прошле године за време свог првог путовања у Југоисточну Азију.
У међувремену је већ више од 22 земље, укључујући и неколико нафтних монархија на Блиском истоку, показало интересовање за кинески пројекат. Имајући у виду конзервативност банкарског тржишта – то је велики напредак Кине. По непотврђеним подацима Кина је покретање овог пројекта разматрала с низом европских земаља, Аустралијом, САД и Јапаном. Међутим, у случају да оне постану акционари Пекинг рачуна на то да њихов утицај у банци сведе на минимум.
Пре свега, захваљујући томе што већину средстава за оснивачки капитал Кина намерава да обезбеди сама. Осим тога, Азијска банка за инвестиције у инфраструктуру је замишљена као директан супарник пре свега Азијске банке за развој. А у њој главну улогу играју САД и Јапан, који контролишу по 15,7 и 15,6 процената оснивачког капитала банке. Поређења ради, Кини припада само 5,5 процената акција. А и предлог да се удвостручи капитал будуће банке на 100 милијарди је дала управо како би реално конкурисала Азијској банци за развој чији оснивачки капитал износи 165 милијади долара.
Нови пројекат ће Кини помоћи да повећа свој утицај на глобалном финансијском тржишту, сматра банкарски аналитичар независне агенције Инвесткафе Григориј Бирг:
- Овај пројекат је, исто као и подршка Кине оснивању Банке за развој БРИКС, намењен слабљењу доминације развијених земаља Запада у светском финансијском систему. Локомотива будућег развоја ће бити управо земље у развоју, а Кина је данас већ друга економија на свету. Управо зато треба да има велики удео у контроли светских финансијских кретања. Кина баш ово и покушава да оствари оснивајући Азијску банку за инвестиције у инфраструктуру.
Потенцијалним партнерима Кине у новој банци се, по свему судећи, свидео предлог о финансирању инфраструктуре новог Пута свиле од Азије преко Блиског истока до Европе. У позадини ове иницијативе се може видети намера Кине да створи за себе још један канал за трговачку експанзију на глобалним тржиштима. Григориј Бирг сматра да ће нова банка радити у интересу Кине на јачању контроле над инфраструктуром страних земаља:
- Кину занима учествовање у инфраструктурним пројектима, развој и вађење природних ресурса у иностранству. Због тога јој је потребно да учествује у финансирању сличних пројеката. Између осталог, евентуално, заједно с приватним компанијама или с државним банкама других земља. То видимо на примеру њене сарадње с Роснефтом и Газпромом. Уговоре с њима Кина је пратила финансирањем заједничких пројеката. Циљ Кине у вези с капитализацијом Азијске банке за инвестиције у инфраструктуру је управо јачање сопственог учешћа у инфраструктурним и другим великим пројектима у иностранству.
Као један од првих пројеката банке наводи се изградња железничке пруге Пекинг-Багдад. Главна кредитна средства за њену реализацију ће, сматра се, стићи из Кине. Притом стручњаци не искључују могућност да нова банка постане управо нови простор за повећање конвертибилне моћи јуана. Јер, потражња тржишта у развоју за кредитима у јуанима стално расте.
Константин Гарибов,
