Где је новац, господине председниче?
Међународни монетарни фонд, конгрес САД, ЕУ обећали су и настављају да обећавају актуалним кијевским властима финансијску помоћ у милијардама долара и евра. Извесни део намењене помоћи већ је био упућен у државну благајну Украјине.
Ипак украјинска благајна је и даље празна, што изазива код западних донатора сасвим објашњиву недоумицу. Тако је 16. јуна амбасадор ЕУ у Украјини Јан Тимбински изјавио да је Европа дала Украјини на десетине милиона долара за јачање источне границе, али ови фондови су нестали... Где су могле да нестану ове десетине милиона долара? Према мишљењу белгијског политиколога Лука Мишела,
- Разуме се, новац који је дат људима у Кијеву једноставно је одлазио на приватне рачуне или у њихове џепове. А то што је он био издвојена за јачање безбедности граница, ни о чему не говори. И то се дешава практично са свим фондовима које уплаћује Запад. То потврђује још један пример: у марту и априлу Американци су издвојили значајну прехрамбену помоћ, намењену војницима украјинске армије. Ипак већи део помоћи нашао се на пијацама или се продавао преко интернета. Дневно следовање војника армије као што је било оскудно, тако је и остало, али Кијев то изгледа уопште не брине. Много су важнији за њега фондови за јачање границе. Између осталог, то дотиче и обе републике — Доњецку и Луганску. Другим речима они који контролишу границе, они и могу да добију рат на истоку који је постао уз примену тешког наоружања сасвим реалан.
Добро се зна за грандиозни пројекат који одговара стратегији САД, ЕУ и властима Кијева — затворити у потпуности границу са Русијом. За реализацију пројекта постоје два плана. План председника Порошенка — направити бафер зону ширине 10 километара. Овај план су представили западни медији као озбиљан корак за достизање мира. Ипак иза ове бафер зоне стоји сасвим други циљ, тачније изоловање становништва Донбаса како би се са њим мирно обрачунали. Али такав поан може да подстакне Русију да направи у региону зону забрањену за летове. Исту какву је НАТО у своје време направио у Либији. У Украјини НАТО би хтео да провоцира Русију да пошаље у ове две републике своје војнике, што ће значити почетак хладног рата.
Други пројекат предлаже олигарх Игор Коломојски, који проводи више времена у Израелу него у домовини. Он жели да на руско-украјинској граници подигне нешто попут оног што је било направљено у Израелу, како би се оградио од Палестинаца. Али када је министар одбране затражио новац за реализацију тих пројеката, испоставило се да новца за то нема, он је једноставно испарио. Нестао у џеповима људи из кијевске власти...
У Украјини је и раније било доста оних који су поткрадали земљу, и сада се они не либе да присвајају и тако оскудна државна средства. Иза тог стоје украјински олигарси. Користећи општи хаос у земљи и добијену власт, они развлаче оно што је остало или без гриже савести присвајају помоћ из иностранства. Практично сви они су људи са замрљаном репутацијом, понекад директно везани за криминални свет. Поред њих су људи из Десног сектора, који теже претњама и разбојништвом да присвоје све што им је пред очима. Мало ко од њих је познат у Европи тако као председник Порошенко, ”чоколадни барон”. Он се обогатио прво на испорукама сировине у Русију и Украјину — какаа из Кот д Ивуар, а затим је направио чоколадну империју Рошен која је успешно конкурисала светским ”чоколадним” гигантима. Сада Порошенко позива Исток Украјине да прекине ватру. Недавно је боравио у једном од села на истоку, састајао се са локалним становницима, мазио по глави децу и представљао се као миротворац. Ипак у тој посети су га чували страни плаћеници из Академије. Изгледа да председник има разлоге да не верује украјинским тајним службама.
Циљ Кијева и Порошенкових сарадника, истих таквих олигарха као што је он, јесте да врате контролу над индустријом Доњецка и Луганска која производи више од трећине унутрашњег бруто производа читаве Украјине. Управо то од актуалних власти Кијева и захтева ММФ како би гарантовао повратак својих будућих кредита. Ако Донбас и Луганск не заузме Кијев, Фонд му неће дати новац, као што је било обећано у септембру. А то значи да у септембру Кијева уопште неће имати пара. У октобру ће бити исцрпљене све резерве гаса у складиштима и неће бити чиме да се враћају дугови Украјине Гаспрому. Одатле и опасност од главних бунтова, и раст социјалне напетости у читавој Украјини. Како би се то избегло и добили обећани кредити, председник Порошенко треба да оконча са отпором на Истоку, да врати Доњецк и Луганск. Исто од њега тражи Вашингтон, који веома жели да увуче у рат у том региону Москву. При томе САД и ЕУ Украјина није толико потребна и нимало их не брине шта ће бити са становништвом Доњецке и Луганске републике ако оне пређу под контролу Кијева. По мени, Којев води на Југоистоку најпрљавији рат каквог није било чак ни у Југославији.
Игор Јазон,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
