Кажњавање Крима: Нови кораци ЕУ у Украјини
Крим као нова Куба. Савет министара спљоних послова ЕУ увео је ембарго на кримску робу на територији 28 земаља ЕУ. А као подршку мировног плана за регулисање ситуације у земљи који је предложио нови председник Порошенко и у циљу подршке реформи безбедносних структура, решила је да у Украјину упути полицијску мисију.
Непризнавши улазак Крима и Севастопоља у састав Русије, Брисел је објавио да прекида увоз робе произведене у региону у ЕУ. Између осталог, забрана ће се тицати кримских вина. Ипак, како изјављују два највећа произвођача полуострва, Масандра и Нови Свет, њихова вина и тако практично нису испоручивана у земље ЕУ. До сада санкције ЕУ биле су усмерене само на конкретна лица која су према мишљењу Европе одговорна за погоршање ситуације у Украјини. ЕУ више пута је стављала до знања да се санкције неће тицати обичних грађана. Ипак ограничења за кримска предузећа непосредно се тичу малог и средњег бизниса на полуострву. Према изразу руског МИП, запад спроводи ”упорне покушаје колективног кажњавања становништва Крима и Севастопоља”. Како сматра експерт Центра за европску политику у Бриселу Роза Балфур,
- ЕУ неће трговати са територијом ако не признаје њен статус у оквиру међународног права. У таквом случају ЕУ може да примени економске санкције, чак ако то дотиче локално становништво и бизнис ове земље. Слична ситуација је са подизањем израелских насеља на Палестинској територији. Очигледно да ова ситуација није пожељна за људе који живе на Криму. Али то је логична последица тога што ЕУ не признаје улазак Крима у састав Русије.
У петак на маргинама самита шефова држава ЕУ у Бриселу требало је да буде потписан други, основни део споразума о придруживању са Украјином. Политички део био је потписан 21. марта, а од 23. априла ЕУ је увела за Украјину низ трговинских повластица. Финална глава псоразума подразумева формирање зоне слободне трговине између Украјине и 28 земаља ЕУ. Споразум треба да ратификује нови украјински парламент до новембра. Позитивни ефекат од укидања трговинских баријера за Украјину у ЕУ процењују на 500 милиона евра годишње. За Европу је Украјина велико ново тржиште. За саму земљу ефекат у краткорочној перспективи може да буде повољан — појава нових роба и технологија. Ипак отворено тржиште створиће високу конкуренцију за украјинске компаније, које једноставно не могу да је издрже.
ЕУ такоше је изразила подршку мировном плану новог украјинског председника. Он претпоставља између осталог разоружање и формирање бафер зоне од 10 километара на руско-украјинској граници. Покушаји да ситуација у Украјини буде регулисана без помоћи Русије нису успели. У Доњецку су већ започели тространи преговори на нивоу експерат Украјине, Русије и ЕУ, који ће трајати до 27. јуна и треба да одреде етапе реализације мировног плана.
ЕУ је већ решила да упути у Украјину полицијску мисију ради подршке реформама органа реда. Она треба да ради две године. Мисију су одмах упоредили са оном која делује на Косову. Ипак, како је објаснила Роза Балфур, то није сасвим тако. Мисија ЕУ на Косову је масовнија. Када је она почела да ради 2000-их година, у њеном саставу је било око 1800 људи. Она је имал ане само консултативне, већ и извршне функције, које неће имати мисија у Украјини. Међутим, руски председник Владимир Путин предложио је Савету Федерације да укине дозволу коришћења оружаних снага РФ у Украјини. Мандат примене војне силе био је дат председник горњег дома руског парламента почетком марта.
Јекатерина Иванова,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
