Пророк у својој отаџбини
Бивши шеф Пентагона Роберт Гејтс је постао аутор сензације, односно, књиге. Боље речено, књиге-сензације. Она је заиста била сензационална и у земљи аутора, и ван ње. Сувише се Гејтс удаљио од генералне линије, која је и поред хвалисане америчке демократије, света ствар. Чак и за сумње, а да не говоримо о критикама, такве обично строго кажњавају.
Бивши командант пише: „Политика наглог ширења НАТО-а на исток после распада СССР-а била је погрешна, многе ондашње одлуке САД биле су неодговорне провокације“. Укључивање бивших совјетских сателита – земаља Балтика, Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке – у састав алијансе је било груба грешка, као и увлачење у тај процес Грузије и Украјине, - сматра Гејтс. Даље, у контексту украјинских догађаја он пита: Да ли су Европљани спремни, а да не говоримо о Американцима, да шаљу своје синове и кћери да бране Грузију или Украјину? Сам он одговара: Тешко да је тако.
И нехотице Гејтс долази до закључка да ширење НАТО-а није промишљена војна стратегија, већ неодговорна политичка авантура, која поткопава циљеве алијансе и неодговорно игнорише оно, што Руси сматрају својим националним интересима од животне важности. Дакле, сасвим неочекивано, као неки „агент Москве“ Гејтс помиње интересе Русије, које у Вашингтону или игноришу, или грубо крше. Што више, за охоли став према Русији Гејтс критикује председника Обаму, његовог сарадника Бајдена, Клинтона, Буша-млађег и многе друге. Однос према америчким политичарима на рубу миленија не може да се сматра поштовањем. То скупо вреди, јер је Гејтс стигао да ради са 4 председника.
Једном речју, бивши шеф Пентагона је успео да учини од својих мемоара информативну бомбу, коју је ставио тачно испод основа америчке спољне политике. Ми смо мислили да је она сложена и детаљно промишљена, међутим, њен корен је психологија хладног рата и црно-бело мишлење, у којем су бели, свакао, Американци. 600 страна ситним словима ће за многе постати право откриће. И то, пре свега због тога, што је то написао не доследни критичар режима или неки хипи, који иступа за мир у читавом свету, већ политички доајен, војно лице. Поред тога он се дуго бавио Совјетским Савезом. Једном речју, како је говорио Шекспир, нешто не ваља у данској, тачније речено, у америчкој, „краљевини“, јер такви пензионери, као што је Гејтс, када су на заслужном одмору, обично ћуте, јер открића скупо коштају.
Илија Харламов,
