Ко је на челу?
Прелиминарни резултати гласања на изборима за Европски парламент означили су појаву два отприлике једнака по бројности блока — Европске народне странке десног центра и социјал-демократа.
То је дало нови импулс борби за фотељу шефа Европске комисије, и водећи кандидати пожурили су да изјаве своја права и интересе. Тон је диктирао бивши премијер Луксембурга, бивши шеф Еврогрупе и актуални лидер ”народњака” Жан-Клод Јункер. Европска народна странка добија европске изборе. И она захтева дужност председавајућег у Европској комисији, написао је Јункер у свом блогу на Твитеру, чак не сачекавши пребројавање гласова.
Прелиминарни резултати заиста дају ”народњацима” прво место са 213 посланичких мандата (социјал-демократе имају 190). Ипак одсуство очигледне предности наводи лидере да траже подршку других странака и блокова — међу којима су највећи прогрес постигли крајње десни и евроскептици. А то ствара у ЕУ квалитативно нову ситуацију — која објективно иде на руку управо Немачкој. Ради се о томе да ако кандидатуре Јункера и лидера социјал-демократа, председника актуалног Европског парламента Мартина Шулца буду узајамно блокиране, биће потребан трећи кандидат. А то, према постојећим инфорамцијама, може да постане креатура Берлина која тежи да преузме под потпуну контролу Европску комисију као кључни орган извршне власти који управља између осталог финансијским питањима. Није тајна да једна од кључних линија противречности у данашњој ЕУ пролази између Берлина и Европске Централне банке. Немачки кандидат на челу Европске комисије омогућио би немачким властима и пословним круговима радикално да промене однос снага у своју корист.
Из уста актуалног председника Европске комисије Жозеа Мануела Барозуа резултати избора за Европски парламент одразили су смесу паневропских политичких дебата са конкретним националним дневним редом. Ова околност наговештава како заштравање унутрашње борбе у самој ЕУ, тако и озбиљне проблеме у односима Брисела са другим светским факторима, између осталог са Москвом. У првом реду то се тиче Европског парламента, истакао је у разговору за Глас Русије директор Центра за комплексна европска и међународна истраживања руског Националног истраживачког универзитета Висока школа економије Тимофеј Бордчев:
- Има ствари које председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу, председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј и други лидери земаља ЕУ више воле да не говоре Русији. А посланици Европског парламента ове ствари изговарају. Европски посланици схватају да су њихове могућности у вођењу реалне политике ограничене. Али зато у сфери јавне политике они могу да увећају свој политички капитал.
Иако показује искуство, извршни органи ЕУ традиционално заузимају судржанији став о кључним политичким и посебно трговинско-економским аспектима односа ЕУ и Русије. Узрок се састоји у постојању објективних фактора у корист сарадње код страна. Русија је занимљива ЕУ као прво као испоручилац енергената, а као друго, као тржиште за пласман њене робе. Ове две функције никако не зависе од истих тих резолуција Европског парламента.
У сваком случају у игри у изборима за председника Европске комисије нису само лични квалитети, већ и израда дугорочног курса ЕУ у светским пословима.
Петар Искендеров,
