Експрес на Венеру стиже на последњу станицу
Интерпланетарна станица Венера-Експрес припрема се да још једном послужи науци и да урони у атмосферу Венере до висине од 130 километара. Моугуће да ће то бити последњи научни задатак летелице Европске космичке агенције у чијем конструисању су активно учестовали и руски научници. Заједно са њеним одласком у истраживањима друге планете од Сунца ће наступити затишје — тренутно у свету фактички нема мисија на Венеру које раде.
После осам година службе у орбити Венере, европски космички уређај Венера-Експрес треба да изврши нови и ризични маневар — да урони у атмосферу планете до гушћих слојева и да тамо изведе мерења. Радна орбита уређаја није се спуштала испод 250 километара (у региону северног пола планете), а у највишој тачки достигла је 66 хиљада километара.
Одлука о маневру је била донета на ”заласку” активне фазе рада уређаја. Он је скоро потрошио гориво, а главни научни задаци су извршени. Основна научна мисија трајала је око годину и по после доласка до Венере у априлу 2006. године; после тога рад Венере-Експрес је продужаван неколико пута. Сада планирају да га одржавају до 2015. године, ако, наравно, улазак у атмосферу буде завршен повољно. Истраживачи не искључују да се остаци горива на летелицибити потрошени за време тог ”зарањања” и да ће Венера-Експрес пре рока сићи с орбите. Између осталог, чак ако маневар успе, уређај ће радити само до 2015. године.
Нешто раније Венера-Експрес се већ спуштала прилично ниско, приближно до 165 километара, али сада се планира да се спусти до висине од око 130 километара, а ако пође за руком, онда и ниже. Пошто је главни задатак мисије било проучавање атмосфере планете, овај маневар ће омогућити да се добију подаци са оних висина које није превише повољно проучавати са дистанце.
Венера-Експрес је једини уређај за истраживање Венере који успешно делује у последњим деценијама, лансиран после 15-годишњег прекида. Јапански уређај Akatsuki, лансиран 2010. године, није изашао на прорачунату орбиту око планете.
Занимљиво је да ни Венера-Експрес у извесном смислу није била потпуно планирана. Прво је Европска космичка агенција (ЕКА) планирала мисију Марс-Експрес за истраживање Марса. После њеног старта 2003. године било је решено да се објави конкурс за мисију у којој ће се користити иста конструкција летелице као и за Марс-Експрес. Победио је предлог за истраживање Венере.
Скуп научних инструмената (седам укупно) такође је делимично наслеђен од старијег маросвког брата и сонде Розета. Тако је испала прилично јефтина, а што је најважније врло ефикасна по научном ефекту мисија која је стартовала 9. новембра 2005. године.
За Русију Венера-Експрес значи прилично много. Совјетска планетарна наука је достигла најбоље резултате управо у истраживању Венере, зато пројекат који јенаставио успешно започете радове у СССР у сваком случају се узима прилично блиско срцу. Од самог почетка разраде мисије руски научници су у њој активно учествовали. Два спектрометра урађена на летелици била ру разрађена, произведена и испитана уз учешће руских стручњака. У три друга експермента руски научници учествују као истраживачи.
Неколико резултата које су добили руски стручњаци ушли су у списак најважнијих достигнућа мисије, означених на сајту ЕКА. Прво — регистрована су колебања коцентрације сумпор-диоксида, што може да сведочи о недавном вулканизму. Друго — према подацима дугогодишњих посматрања пронађено је да глобални вихор који обавија читаву планету, постепено се убрзава. Треће — помоћу уређаја Венера-Експрес први пут је био пронађен врло танак озонски слој у атмосфери планете.
Да ли ће за Венеру остати место у планетарним програмима космичких сила? Данас одговор на ово питање још није одређено. С једне стране, Русија намерава да пошаље на Венеру уређај за слетање Венера-Д (Д — од ”дугорочна”), који треба да преживи на усијаној површини планете око 24 сата. Али прецизни датуми ове мисије нису одређени, и она ће бити изведена најраније 20-их година. Могуће да ће према Венери ипак бити изведен јапански уређај Akatsuki — покушаји да се он врати ка планети биће предузети 2015. године. И то је све. Планета коју називају сестром Земље — толико личе по величини и вероватно оним условима од којих је започела њихова историја — може да остане усамљена.
Олга Закутњаја,
