Жирафа Мариус и медвед Кнут: Тако различита слава
Животиње, наша мала браћа... Међу њима има оних чија су имена уписана у историју — то су Белка и Стрелка, совјетски пси космонаути. Неке су се прославиле у рату, добиле награде и звања хероја, друге су спасавале људе у мирнодопско време — из воде, ватре и чак испод земље.
У свету има доста споменика четвороножним храбришама. Између осталог, некада је слава животње везана не за храброст и домишљатост, већ за људске поступке у погледу њих.
Жирафа Мариус и медвед Кнут... Обоје су постали јунаци хиљада чланака по читавом свету, повод за масовне протесте, демонстрације и гласне судске расправе. Само узрок славе за Мариуса није био баш срећан. Могуће да ће му једном поставити споменик — као жртви људског прагматизма и суровости. Животиња стара пола године из Копенхагена се прославила по томе што је убијена у фебруару 2014. године и бачена лавовима по одлуци руководства зоолошког врта. Узрок је покушај да се избегне укрштање животиња у границама једне популације. Ужасно је и то што је акција била широко најављена и чак представљена као дечији образовни пројекат. Убиство жирафе дошли су да гледају родитељи са децом. На њихове очи леш животиње су растранжирали, а месо послали лавовима из зоолошког врта. Месец дана касније четворо њих — два старија и два младунца — успавали су како би ослободили место у кавезу младом мужјаку. Када чујеш такве вести чини ти се да је свет полудео. И главно је где се то дешава? У цивилизованој, демократској Европи, где се тако брину за права животиња. У Русији су акције Данаца оштро осудили. Познати руски дресер, директор Великог московског циркуса Едгард Запашни је у интервјуу за Глас Русије крајње жестоко критиковао безобразлук у данском зоолошком врту...
- Сама идеологија зоолошког врта ми личи у многоме на фашизам, јер управо Хитлер је говорио: човек је проблем — нема човека, нема проблема. Код њих су две жирафе, треба да дође трећа, територија је заузета — хајде да убијемо жирафу. Треба да дође нови мужјак лава — хајде да убијемо читаву породицу. То и јесте фашизам. Тешко је понекад доказати људима да то што раде европски заштитници животиња у многоме је егзибиција. И много пута сам говорио да организације за заштиту животиња које воде активну борбу против циркуса, у многоме затварају очи када се ради о директној бризи о животињама.
Према мишљењу Едгарда Запашног, после приче са Мариусом, заштитници животиња морали би да дежурају поред зоолошког врта у Копенхагену. Али спасавање животиња је колосалан посао и огроман новац, а њега зелени не воле да троше, једино на рекламу. Браћа Запашни, на пример, предлагали су да купе Мариуса број два како би се избегла још једна ликвидација, на шта су добили одговор и из зоолошког врта и из амбасаде краљевине Данске у Москви да се жирафи ништа лоше неће десити. Директори руских зоолошких вртова су убеђени да прича са Мариусом и успаваним лавовима, ма колико било чудно, и јесте постала могућа захваљујући превише строгим захтевима у Европи према условима држања и размножавања житовиња. Понекад ова правила изазивају ужасне асоцијације и једноставно противрече здравом разуму.
Медведић Кнут који је рођен у Берлинском зоолошком врту 2006. године имао је среће. За 30 година то је био први случај када је бели медведић рођен овде преживео. Мајка је одбацила своје потомство — двоје малишана је умрло, а беспомоћни Кнут је 44 дана провео у инкубатору. Маму је заменио сарадник зоолошког врта Томас Дерфлајн, подсетио је на ову дирљиву причу зоолог Иван Боровиков.
- Он се буквално населио у кавезу, кранио медведића на цуцлу, купао, играо и чак спавао са њим. Нашли су се ипак заштитници права животиња који су иступили против припитомљавања страшне звери и захтевали да Дерфлајн напусти кавез. Његово негодовање поводом тога да ће без бриге медведић угинути, није збунило заштитнике. Они су говорили: ако је мајка одбила своје потомство, са њима или са њом није све у реду и не треба давати шансу лошим генима.
На срећу, правих заштитника животиња било је много више: на протесте испред Берлинског зоолошког врта излазила су деца, па и његово руководство било је на страни Дерфлајна. На крају је медведић постао знаменитост и симбол зоолошког врта, а уједно и главни извор његовог прихода.
На велику штету, медвед није живео дуго: око четири и по године. Добио је напад за време којег се удавио пред очима стотина гледалаца. Две године раније умро је његов ”тата” - Томас Дерфлајн је умро од инфаркта. У октобру 2012. године у Белинском зоолошком врту подигнут је споменик Кнуту. То је споменик не само медведу, већ и човеку, људима који су занемарили чудне законе заштитника животиња и поклонили звери кратак, али упечатљив живот љубимца публике.
Карина Ивашко,
