Промене климе воде социјалном раслојавању
Човечанство није спремно на последице промене климе. До таквог закључка дошла је Међувладина група експерата, између осталог руски научници. На заседању у Јокохами у Јапану експерти су утврдили други део новог, Петог реферата о проблему промене климе. Последице овог процеса се већ осећају на свим континентима.
Живимо у епохи климатских промена. Са тим закључцима слаже се већина научника из читавог света. Као и са тим да је основни узрок климатских промена људска делатност. Ипак спознаја ове чињенице не значи да је човечанство спремно да одустане од погубног дејства на животну средину, између осталог о дизбацивања у атмосферу издувних гасова, истиче водећи научни сарадник катедре за метеорологију и климатологију Московског државног универзитета Михаил Локошченко.
Човечанство није у стању да битно смањи избацивање издувних гасова. То би значило колап међународне економије, међународне производње. Људи сагоревају нафту, гас, тврдо гориво, и садржај угљен-диоксида у атмосфери расте. Шта може да се учини? На пример, може вештачки да се избацују у горње слојеве атмосфере сулфатни аеросоли за компензацију ефекта стаклене баште. Али неки истраживачи сматрају да је то опасно за слој озона који нас брани од погубне краткоталасне сунчеве радијације. Тада остаје једини пут – градити бране, зато што наставак загревања може да доведе до пораста нивоа Светског мора.
Научници не сумњају да се климатске промене започете у прошлом веку наставити у сваком случају. Питање је само којом брзином ће се то дешавати и да ли ће људи моћи да се прилагоде променама. При томе становништво разних територија мораће да се суочи са разним опасностима. Становницима острвских држава и обалских зона прети потапање због подизања нивоа Светског мора. А у земљама Африке и Азије заоштравају се проблеми глади, сиромаштва. Данас као никада постаје очигледна веза између промена климе и социјално-економског положаја људи, објашњава дописни члан РАН, професор Московског енергетског института Владимир Клименко.
- Развијене земље углавном се налазе у средњим и високим ширинама, а сиромашне у ниским. Тако да у ниским ширинама најважнија последица промене климе јесте промена режима падавина. Тачније у Африци од екватора па до 30 степени северне ширине дешава се смањење количина падавина. То погоршава услове за пољопривреду. Ако се узме у обзир да 80% становништва Кеније, Етиопије, Сомалије, Чада, Нигера зависи од пољопривреде, онда стање у овим земљама стиче драматичну боју.
Аутори Међувладиног реферата позивају владе земаља, бизнис и међународне организације да разрађују и примењују масовније мере адаптације, чији значај ће расти како буду напредовале измене климе.
Наталија Коваленко,
