Место живота за „Пастера“
У Мадриду је завршен први семинар за избор места искрцавања марсохода Пастер руско-европске мисије ЕкзоМарс. Чланови радне групе размотрили су 8 потенцијалних рејона од којих ће овог лета бити одабрана 3 или 4 кандидата.
Припрема мисије ЕкзоМарс тече пред нашим очима и ове године научна заједница треба да одреди лик већ другог дела мисије, који подразумева марсоход и руску платформу за слетање са комплексном научном апаратуром.
Марсоход Пастер је део друе етапе руско-европске мисије ЕкзоМарс са лансирањем 2018. године. Њен циљ звучи стандардно – истраживање Марса са тачке гледишта тражења услова за рађање или одржавање живота на њему. Реч је као прво о слу – од чега се састоји и коју улогу у његовој еволуцији је имала вода, као друго – о атмосфери, пре свега, о њеним малим компонентама које могу да сведоче о савременој геополитичкој или чак биолошкој активности на планети.
Избор места за слетање је одговорни задатак, пошто регион будћих истраживања треба да буде занимљив за научнике, прилично удобан за инжињере (од његовог положаја између осталог зависи схема лета) и више или мање безбедан, јер финални стадијум слетања тече аутоматски. При томе тачно погодити где ће се тачно десантни модул дотаћи Марса није могуће, и место слетања представља елипсу величине 104 пута 19 километра.
Средином децембра 2013. године Европска космичка агенција и Руска космичка агенција објавиле су пријем предлога на регион слетања од чланова планетарног удружења. Места-кандидати треба да буду прилично древни, не млађи од 3,6 милијарде година, пошто се сматра да оптрилике у то време на Марсу је била течна вода. Поред тога, трагови деловања воде треба да буду видљиви на снимцима овог места, исто као и голе стене. Другим речима, пејзаж треба да буде прилично разноврстан. Коначно, марсоход треба да буде у стању да се приближи бар неким таквим голим пределима, а читав регион треба да не буде превише прашњав – прашина на Марсу обзиљна је опасност по технику.
Крајем фебруара 2014. године радна група за избор места слетања пројекта ЕкзоМарс добила је 8 пријава, и крајем марта одржан је први семинар посвећен том питању. Његов циљ је да се схвати који региони су најперспективнији за даље проучавање.
Наредни корак треа да учине чланови радне групе, где улазе и представници Русије: Института за космичка истраживања РАН, Института за геохемију и аналитичку хемију Вернацког РАН, научно-производног удружења Лавочкин, Централног научно-истраживачког института машиноградње. Узимајући у обзир све наведено на саминару до лета они треба да одреде списак од три или четири варијанте. Ови региони затим треба да буду проучени помоћу марсовских орбиталних уређаја, у првом реду европског Марс-Експсред. Коначна одлука ће бити донета приближно годину дана пре лансирања, 2017. године.
ЕкзоМарс је један од основних пројеката планетарног програма како Русије, тако и Европе, зато је пажња према њему посебно велика. Тако је ових дана у Великој Британији био свечано отворен полигон – имитатор површине Марса за испитивање макета марсохода. Али научнике и даље брину научни инструменти.
Ако су уређаји и општа схема првог дела мисије (ласирање 2016. године) већ одређени, други део – где осим Пастера улази и руски десантни модул са платформом за слетање – још је у стадијуму одређивања. Тренутно се одређује финални састав научног оптрећења на платформи за слетање. Пастер ће проучавати Марс, кретати се по њему, а уређаји на платформи за слетање ће вршити мониторинг услова на планети у једној тачки. Тако осим погледа у прошлост Марса, ми ћемо добити податке о његовој садашњици: шта одређује време и услове на Црвеној планети.
Олга Закутњаја,
