Руска астрономија: време је за избор?
Будућност астрономије и астрофизике у Русији разматрана је 24. марта у Министарству просвете и науке. Научници морају да одреде приоритете даљег развоја ове науке и, на основу њих, да направе план акција, које је неопходно предузети у непосредној будућности.
Међу пројектима који имају највеће шансе на подршку - приступање Русије Европској јужној опсерваторији. Међутим, то може одложити на неодређено време спровођење неких руских пројеката.
Данас су астрономија и астрофизика - велике међународне колаборације, мреже телескопа широм света, космичке опсерваторије и све већа тачност праћења. Русија у овој области још увек безнадежно не заостаје, али и није међу лидерима. Поред проблема везаних за науку уопште, очигледан је мали број инструмената, а и постојеће инсталације просто вапе за модернизацијом.
Током дискусије од 24. марта, говорило се о изгледима прикључења Русије међународним астрономским пројектима, о астрономском образовању и о сопственим астрономским инструментима (пре свега наземним).
Говорећи о придруживању међународним пројектима, има се у виду пре свега Европска јужна опсерваторија (ESO). То је међувладина организација (15 земаља-чланица) која управља мрежом телескопа у чилеанским Андима. ESO-у се може придружити уз одређени финансијски допринос (око 150 милиона евра), што би омогућило руским научним организацијама да уз помоћ инструмената ESO изводе сопствена истраживачка, а руским предузећима - испуњавати наружбине за потребе ESO.
Перспектива придруживања ESO је била једна од главних тема разговора у Министарству просвете. То је скупо, чак и ако се узме у обзир могућност одложеног плаћања на 10 година. Осим тога, то може значајно успорити развој одговарајућих руских надземних инсталација. Заговорници истичу да се Русија на овај начин придружује истраживањима на најсавременијем нивоу науке. Нешто слично је немогуће изградити у самој земљи, не само због новца - у Русији има врло мало места са добром астролошком климом. Противници тврде: ако не изградимо сопствено, астрономских инструмената у Русији неће ни бити. Питање је, које теме у овој области науке треба објавити актуелним.
Руски астрономски пројекти, о којима се разговарало на састанку, су веома разноврсни. На пример, радио-опсерваторија "Суффа", која се гради у сарадњи са Узбекистаном - стари је пројекат и већ је у изградњи. Хелиогеофизички комплекс за проучавање Сунца прави се на бази постојећих објеката Института за соларно-земљину физику Сибирског огранка Руске академије наука. ALEGRO - нова и амбициозна иницијатива у мало истраженој области гама-зрака.
Након састанка, формирана је специјална радна група у коју су укључени представници главних "астрономских" научних организација Академије и универзитета. До маја ове године, они би требало да направе списак активности са буџетима и приоритетима.
Дакле, радна група ће проценити предности и недостатке руске науке и технологије, актуелност научних задатака, претпоставити како ће се развијати светска астрофизика, и до маја одредити са чиме почети развој астрономије у Русији у првој половини XXI века.
Олга Закутњаја,
