Колаж од судбина и битака
Олуја 1812. године – тако се назива нова представа коју је поставио у чувеном московском Позоришту на Таганки редитељ Сергеј Глушченко. Представа је посвећена рату Русије и Наполеонове Француске. Између осталог, приповедање обухвата пола века: од 1804. до 1854. године.
У представи је огроман број јунака и сижејних преплитања. Али два безусловна врха, два пола међу којима се крећу милиони судбина су цареви Александар Први и Наполеон Бонапарта. У интервјуу за Глас Русије редитељ Сергеј Глушченко је представио свој рад овако:
- Овде нема јединствене драматуршке линије, предтава је врло колажна. Нема краја биографијама људи, ни почекта. Нису пропраћене до краја љубавне линије или неке друге политичке линије. Једноставно правим колаже и везујем то за живот Даниловског, писца. Зато је и поднаслов представе Из белешки Даниловског. Он својом линијом повезује Наполеона и Александра. И између Наполеона и Александра, између Европе и Источне Европе, Русије – дешава се ово ковитлање идеја, смислова.
Што се тиче писца Даниловског, природна аналогија са реалним, познатим писцем Григоријем Данилевским који је живео у 19. веку погрешна је. Он није био прототип, рекао је за Глас Русије редитељ Сергеј Глушченко.
- Мој Даниловски има два прототипа – то је душа и срце наше војне стране обавештајне службе Петар Чујкевич, интелектуалац, блистави мислилац који је надмудрио обавештајну службу Наполеона. И начелник контраобавештајне службе Јаков де Санглен. То су два врло паметна човека, два интелектуалца, два књижевника, блистава преводиоца Гетеа, Хајнеа.
Радња поставке почиње 1854. године. Тројица пријатеља од којих је један исти тај писац Даниловски, сећају се младости, рата против Француза. Сва тројица нису били обични учесници догађаја, сви су лично разговарали са царом Александром Први, извршавали његове наредбе. Сваки је прошао свој сопствени сложени пут, али није изгубио на том путу главно: љубав према домовини, Русији.
Једна од главних интрига поставке је судбина цара Александра Првог: последњих година живота он је често говорио о жељи да се одрекне од престола и повуче се од света зато је његова неочекивана смрт у Таганрогу 1825. године одмах створила легенду о томе да цар није умро, већ је постао пустињак. Аутори предтаве чине ову легенду стварношћу. Ипак ништа мања интрига није у самом начину приказивања представе! То је право мултимедијално дејство. Јунаци на сцени, јунаци на екрану, приповедање се наставља, али филмском реалношћу, при томе све то се меша са грандиозним сценама битака из филма Сергеја Бондарчука Рат и мир. Мислим да је то оптимални корак за осмишљавање тако глобалног материјала – каже Сергеј Глушченко.
- Покренути тако много тема – за то је требало наћи правилну форму. Зато сам помешао руски психолошки театар са елементима Вахтангова, Мејерхолда. То нису упоредиве ствари, форме, али сам пут тог спајања је занимљив!
Између осталог основа за представу Олуја 1812. године био је истоимени сценарио филмског пројекта у 8 епизода. Аутор је Сергеј Глушченко. Сценарио је био направљен у оквиру припреме за 200-годишњицу Отаџбинског рата 1812. године.
Рита Болотска,
