Врховна рада ослободила Јулију Тимошенко

23-02-2014 03:10:48 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Врховна рада Украјине усвојила је у суботу (22. фебруара) одлуку „О испуњавању међународних обавеза Украјине о ослобођењу Јулије Тимошенко“. Глас Русије подсећа на основне догађаје биографије бившег премијера Украјине.

Јулија Тимошенко је рођена 1960. године у Дњепропетровску у мешовитој породици Летонца и Украјинке. 1984. године завршила је економски факултет Дњепропетровског државног универзитета. Била је запосљена као инжењер-економиста у фабрици за машиноградњу. 1991. године са мужем је основала корпорацију „Украјински Бензин“, која се после 4 године претворила у индустријско-финансијску корпорацију „Јединствени енергетски систем Украјине“ са прометом од 11 милијарди долара. Уз подршку председника странке Громада и премијера Павла Лазаренка, корпорација је имала монопол на трговину руским природним гасом у Украјини. У јуну 1997. године, после оставке Лазаренка, „гасна принцеза“, како су је називали, игубила је положај шефа корпорације-монополисте, али је била на челу „сиве владе странке Громада“. После хапшења Лазаренка у САД-ама у фебруару 1999. године, Тимошенко је основала Свеукрајинско удружење Баткивштина, које је касније ушло у блок Јулије Тимошенко – центристичко удружење украјинских странки. Данас оно обухвата и УДАР Виталија Кличка.

Политичка каријера Тимошеко као посланика Врховне раде ређала се с њеним радом у влади: 2000. године она постаје заменик премијера за питања горивно-енергетског комплекса, 2005. премијер, као и 2007. године. Ускоро после промене председника Украјине Виктора Јушченка за Виктора Јануковича против Јулије Тимошенко је покренуто неколико кривичних предмета. 5. августа 2011. године је ухапшена у вези са премашивањем власти и службених пуномоћја при закључивању гасних уговора с Русијом 2009. године. У октобру 2011. године пресуда је гласила: 7 година затвора. 22. фебруара 2014. године Врховна рада је усвојила одлуку о ослобођењу Јулије Тимошенко. Међутим, председник Виктор Јанукович је назвао то, као и друге одлуке, које су усвојили посланици, незаконитим.

Александар Пелт,