Најстарија звезда – скоро вршњакиња Васионе
Најстарија звезда у Васиони три пута је старија од Сунца и свега неколико стотина милиона година млађа од Васионе. Узраст небеског тела изности више од 13 милијарди година. До таквог открића дошли су аустралијски научници којима је пошло за руком да пронађу звезду после 11 година посматрања. Ово истраживање ће помоћи научницима да боље схвате процесе који се дешавају у Васиони.
Најстарију звезду из тренутно познатих пронашли су релативно недалеко од Земље – на шест хиљада светлосних година. Али најважнији у овом открићу није чак ни узраст небеског тела, већ његов састав. Уз помоћ спектралне анализе астрономи су пронашли да ова звезда садржи врло мало тешких метала, десет милиона пута мање од Сунца. То дозвољава да се небеско тело уврсти у једну од првих генерација звезда, каже професор катедре за астрофизику и звездану астрономију Московског државног универзитета Ломоносов Владимир Липунов.
- Ради се о томе што у Васиони постоји неколико аспеката еволуције. прво у њој није било елемената тежих од кисеоника, угљеника, азота. Посматрајући ову звезду људи су пронашли да она има рекордно низак садржај гвожђа. То значи да ширење Васионе и њена хемијска еволуција иду разме уз раме. Ми видимо очигледну потврду слике да је рана Васиона била физички лакша.
Тешки метали су се синтетисали у звездама прве генерације. Ова небеска тела су била врло велика и живела су кратко. Експлодирала су, рађала нове звезде обогаћене гвожђем. Управо оне сада постају предмет истраживања астронома, говори шеф одељења за физику и еволуцију звезда Астрономског института РАН Дмитриј Вибе.
- Већ низ деценија астрономи покушавају да нађу звезде које су биле створене од ове првобитне супстанце. То су звезде које се састоје само од водоника и хелијума. Ипак сви покушаји да се оне пронађу до сада нису овенчани успехом. Зато углавном сви напори су концентрисани на то да се нађу звезде у којима би тешких метала било много мање. И у том погледу астралијски научници су поставили нови рекорд. То све једно није првобитна звезда. Али на данашњи дан то је најстарија звезда која је пронађена.
Аустралијски научници су избугили на трагање 11 година. Јер таквих јединствених звезда у којима скоро да нема тешки метала остало је мало. Према речима шефа истраживачке групе доктора Стефана Келера, једна на 60 милиона. И врло их је тешко наћи, говори Владимир Липунов.
- Пречник Галаксије је око 50 хиљада светлосних година. Несумњиво је да у нашој Галаксији има на милијарде звезда. Али како би се измерили сви параметри потребан је дуг и марљив рад. Звезде разне старости у Галаксији су све помешане, формирале су се милијардама година. То није једноставно пребрајање, већ детаљно спектрално научно истраживање, оно се не врши брзо. Врло је тешко ухватити стару звезду.
У наредних 5 година аустралијски научници планирају да у потпуно истраже небо изнад Јужне полулопте и да направе његову дигиталну карту. Осим тога, настављају трагање за још старијим звездама са још мањим садржајем метала. То ће омогућити астрономима да схвате какве су биле прве звезде и да сазнају које су етапе развоја Васионе, скривене чак од највећих телескопа.
Марија Баљабина,
