Лопов мора лежати у затвору, чак и ако је он банкар из ЕУ
Европски парламент је одобрио пакет допуна закона о злоупотребама на финансијским тржиштима, који предвиђа и затворску казну за банкаре- преваранте. Ово није нов закон.
Једноставно, банкарски лоби Европе на посланике врши притисак, па се разматрање овог закона растеже већ 3 године. А чак ако посланици у Стразбуру и усвоје нови закон, он неће одмах ступити на снагу. То такође не значи и да ће се банкари одмах почети да се „понашају пристојно“.
Готово је поражавајуће колико смелости имају посланици Европског парламента пред предстојеће изборе. У мају ће се поново бирати читав стразбуршки корпус. Последњи пут он се мењао 2009.године. Ипак, Европљани су до те мере незаодовљни тиме шта раде њихови изабраници, да обећавају да ће се након изобра састав парламента кардинално изменити. А уз то 89% Европљана, према резултатима анкете коју је спровела агенција YouGov сматрају да банкари- преваранит морају да седе у затвору.
Нови општеевропски закони отварају за ово такву могућност. Сматра се криминалним делом промена процентних ставки, дампинг договори на тржишту, одавање инсајдерских информација. За манипулације и спекулације са банскарским ставкама може се доспети иза решетака и то на читаве 4 године. За одавање строго поверљивих информација предвиђена је казна од 2 године. А на све то још и казна у износу од 5 милиона евра.
Злоупотребе и махинације банкара и берзанских трговаца, никуда нису нестале, говори члан Европског парламента из Британије, заменик Економског и финансијског комитета ЕП Арлин Мекартни. У време кризе и након ње финансијских спекуланата има превише и требало би променити правила, сматра Арлин Мекартни:
Дошло је време да се правила коригују и да се она пооштре. Последњих година видимо исувише транснационалних финансијских махинација, а не само нарушавање правила на финансијским тржиштима неких конкретних појединих држава. ЕУ сада истражује транснационално кривично дело, које се догодило истовремено у 7 држава. Тамо је радила читава спрега преваранта. Саме чланице се појединачно не би избориле.
Нове мере предвиђене законом могле би да ступе на снагу 2016.године. То је наравно, сасвим у реду, иако помало касно. Проблем је у томе, што овај закон након усвајен на европском нивоу, потом морају да потврде и национални парламенти и да га имплементирају у сопствени кривични законик. А то изискује време. Још је неизвесно ко је уопште спреман да примењује нова правила. Тако да нови општеевропски закон- је по свој прилици, одређени скуп правила за добровољну примену. Све зависи од тога ко ће га узети као основу за адаптацију националног законодавства. А иначе, национална законодвства у вези са банковским махинацијама у ЕУ прилично различито третирају дати проблем.
Некада давно стари Хенри Форд био је у праву када је рекао: „Ако би људи знали како функционише банкарски ситем, револуција би избила колико сутра“
Андреј Федјашин,
