Мит и легенде олимпијског Сочија
Олимпијски хероји се враћају у Сочи. Тако кажу становници уочи Олимпијаде, сећајући се митa о аргонаутима. Старогрчки морепловци на челу са Јасоном управо на обали Црног мора близу места одржавања зимских Игара, нашли су златно руно. У потрази за златним медаљама у Сочи ће доћи најбољи спортисти на свету.
Сочи је доста млад град, он је основан пре 175 година. Пре тога је ова територија припадала Турској, још раније Византијској империји. У античко доба црноморску обалу су колонизовали Грци. Међутим, прве насеобине су тамо настале још раније. Например, у околини Сочија има много долмена – камених грађевина, вршњака пирамида и британског Стонхенџа. Вероватно су их користили незнабошци за приношење на жртву или сахране, - претпоставља руководилац оделења за познавање завичаја и туризам Руског географског друштва Владимир Новиков.
- На обали има један јединствени долмен - долмен-монолит у селу Волконско. Он је уклесан у стену. На такав начин су раније правили храмове у Индији. Постоји и мања група долмена, састављених од плоча – четири зида и кров, то су кућице старе више од 6 хиљада година. Иначе су их градили обожаваоци сунца. Међутим, првобитни смисао долмена су месни становници изгубили.
Из Сочија и приобалског кластера Олимпијаде се иде у планине железницом или цестом дуж планинске реке Мзимта. У античко доба је она била најкраћи трговински пут са Северног Кавказа на обалу Црног мора. Назив Мзимта потиче од назива домородаца – на различитим језицима су се они називали Медозјујами или Мидзимитима, односно, људима који живе у снегу. Скоро свака река, планина или долина у околини Сочија има своју легенду. Једна од најдирљивијих је легенда реке Мацеста, чије су воде лековитие, - испричао је познавалац завичаја Игор Сизов.
- Биле су две сестре у једној породици Адига. Обе су биле љубоморне - кога више воле родитељи? Једном је млађа – Мацеста – осетила да јој поклањају мању пажњу. Увређена, она је отишла под земљу. Прошло је више година, родитељи су остарили, почеле су да их боле руке и ноге. Старија сестра им није пружала помоћ. Када је млађа сестра сазнала, шта се десило, она се претворила у реку лековитих вода и изашла напоље.
Црвена пољана је један од најједноставнијих и разумљивих назива, који је настао крајем 19. века. Тако су назвали насеље, близу којег се налазе главне скијашке трасе Олимпијаде, становници, које је пренеразила црвенкаста боја папрати у тој долини.ь Међутим, интересантнији је историјат Црвене пољане. Овде, близу железничке станице, куда ће стизати локални возови са навијачима, 1864. године је било објављено о завршетку Кавкаског рата, те је била одржана парада победе. Насеље су хтели да преименују у Романовск, али се тај назив није одомаћио. У своју легенду су месни становници претворили мит о Прометеју, у складу са којим су метежног титана везали ланцима за Кавкаске планине. Према легенди, сваки дан га је посећивала девојка Агура. Да би олакшала патње Прметеја, она му је носила воду. Међутим, то је сазнао месни бог Ахин, те је претворио девојку у реку, која је створила у планинама каскаду прелепих Агурских водопада. Људи из читаве Русије долазе тамо да би уживали у њиховој лепоти.
Дарја Манина,
