Војно-обавештајна активност у Руској империји: Предак писца Толстоја - руски обавештајац
Након што је руска војска 1696. године освојила Азов, Русија почиње борбу за излазак на Црно море. У ту сврху, Петар Велики одлучује да отвори стално руско изасланство у Истамбулу. Први стални руски изасланик у Османском царству је био гроф Петар Алексејевич Толстој (1645-1729).
Петар Толстој - предак чувеног писца Лава Толстоја, био је један од најобразованијих људи свог времена. За време свог двогодишњег боравка у Италији, Толстој је овладао италијанским језиком, упознао се са европским начином живота, ступило у контакт са низом високих европских државника, изучио морепловство и бродоградњу.
Пред одлазак за Истанбул 1702. године, Петар Толстој добија следеће тајне инструкције: "На двору султана пратити и описати стање тамошњег народа... какве су владајуће особе, како ће реаговати и са којим државама, у војним и политичким пословима, спремају ли са ким рат тајно ... на мору или копну..."
Боравак руског амбасадора у Османском царству на самом почетку Северног рата (1700-1721), када су војна дејства на два фронта могла имати тешке последице, био је од великог значаја за руску владу. У то време, пажња Петра Великог је била фокусирана на Балтик и он се свим средствима трудио да одржи мир са Турском. У Истанбулу, Толстој је могао да рачуна само на православну јерменску заједницу и јерусалимског патријарха Доситеја који је руског изасланика на Порти снабдевао са веома важним информацијама о дешавањима унутар царства. У својим депешама канцелару Головкину, написао је: "Ови људи искрено и без страха раде, не тражећи од мене никакве накнаде".
Услед непријатељског расположења низа европских сила према Русији, Толстој је морао да држи под будним оком њихове изасланике у Истамбулу. Уз помоћ мреже агената, Толстој је успео да се 1707. године упозна са садржајем писама француског амбасадора у Истамболу Фериола (1699-1711), у којима француски дипломата позива турске власти да крену у војне операције против Русије. Амбасадор је на то одмах реаговао - уз помоћ новца и поклона, на тајном састанку код султана, победила је партија мира, коју је поткупио Толстој.
Међутим, три године касније, у јесен 1710. године, Толстој добија тајне информације о предстојећем заседању Великог дивана на којем је требало да се одлучи о прекиду односа са Русијом. Очекујући своје притварање у Семибашеном дворцу у Истамбулу, где су Турци обично затварали стране изасланике у знак објаве рата, он је журно, обманувши турске стражаре, послао тајну депешу цару. У њој је стајало:"На брзину пишем, да су Турци, по савету многих, одлучили да скоро испрате шведског краља са много Татара, и да у пролеће ускладе своје команде, време мобилизације и место концентрације турске војске."
Толстој у својим извештајима послатим у Москву даје детаљне информације о државно-административном апарату Турске. Између осталог, о скупљачима пореза пише: "Или немају имовине или су нерадници, али знају да краду и развлаче народну касу." Толстој је у више наврата обавештевао цара о тешком положају хришћанског становништва, које је, поред верског прогона и угњетавања од стране власти, трпело и велико пореско оптерећење. Он пише о томе како су многе области у Босни и Србији биле разорене и напуштене осиромашеним становништвом.
Након потписивања мира са Турском 1714. године, Толстој се вратио у Русију и наставио да ради у Савету за спољне послове. Цар је имао посебно поверење у Толстоја. Једном приликом му је рекао: "Да ти глава није тако паметна, давно бих наредио да је одсеку." Толстој је постао један од руководилаца тајне службе Петра Великог - Тајне канцеларије. Он је учествовао и у дипломатским преговорима. У својству саветника, у периоду 1716-1717 пратио је Петра I на путу по Европи: у Амстердаму, Паризу, Копенхагену. Године 1717, по царевом наређењу, организовао је пребацивање из Напуља у Русију царевића Алексеја, тиме ставши на пут државној издаји. За одану службу цару, Толстој је био великодушно награђен имањем и Орденом Светог Андреја Првозваног. Случај царевића Алексеја га је зближио са царицом Катарином, од који је на дан њеног крунисања добио титулу грофа.
За време владавине царице Катарине I (1725-1727), Толстој је био члан Врховног тајног савета. У сплеткама око престола, Толстој је стао на страну Јелисавете Петровне и Ане Петровне, против Петра II. Изгубивши у тој закулисној борби 1727. године, први руски обавештајац и његов син Иван затворени су у Соловецки манастир, где је и завршио свој живот 1729. године.
Милена Цмиљанић,
