Митови и заблуде о керлингу
2013. године керлинг у Русији навршава 140 година, а руски љубитељи зимских спортова још увек се односе према тој врсти спорта са извесним неповерењем. У многоме то се објашњава мноштвом укорењених стереотипа о „кеглама на леду“ и актуална годишњица најбоље је време да се развенча неколико митова о тој игри.
Многи сматрају да је керлинг млад и нов вид спорта. И то је велика заблуда. У ствари керлинг је једна од најстаријих игара. То потврђује камен нађен на дну шкотског језера који по форми и тежини одговара за играње керлинга. На њему је угравиран датум 1511. година, која се и сматра данас датумом рођења ове игре.
У Русији керлинг су такође почели да играју одавно, скоро пре век и по. 1873. године у Москви био је отворен први у Русији керлинг-клуб, филијала Каледонског керлинг-клуба Шкотске. Основали су га енглеске дипломате, истакао је Дмитриј Свишчев, председник Федерације керлинга Русије.
- Пре свега то је била забава за племство. Он није био такав какав је данас. То је била у принципу мало другачија игра, али слична и по правилима и по спортском инвентару. Али ипак ми је сада видимо са неким изменама, у савременој интерпретацији.
Још један стереотип је да је крелинг досадан. И то такође није тако. Керлинг је вид спорта у којем је потребна срећа и врло сложен, захтева математички прорачун. Мало њих зна да је чак припрема леда за керлинг скоро уметност. Вода за прављење леда користи се само дестилована, без примеса. Затим на већ спремну стазу уз помоћ специјалне кофе, са геометријском прецизношћу се наносе мале капљице које се затим и бришу четкама да би се побољшало клизање камена. Тежина таквог камена је 20 килограма, за руску репрезентацију он се довози из иностранства. Женска репрезентација Русије много пута је морала да објашњава на царини на аеродрому да је то камен. зато када су девојке говориле да су то пресе за кисели купус, одмах су их пуштали.
Други мит о крелингу је да је спорт за лење. У ствари такмичари троше толико снаге и енергије да за један тренинг могу да изгубе два килограма тежине, подвлачи Нкеирука Езех, играч женске олимпијске керлинг репрезентације Русије.
- Свип (трљање леда четком) – стазу свипа – можемо поредити са трчањем на сто метара. А за једну игру може да се „насвипује“ око 6 километара.
Још један разлог због којег је у Русији публика керлинга за сада мала – то је заблуда да репрезентација има мало шанси за успех. Ипак ово размишљање је лажно: женска репрезентација Русије претендује на злато Игара у Сочију, па и мушка показује одличне резултате, сматра Дмитриј Свишчев.
- Ни једна слаба репрезентација није пласирана на Олимпијаду. Све су врло јаке, оне су једнаке практично по свом нивоу. Али репрезентације Русије – како женска, тако и мушка – спремне су да побеђују сваки тим. На првенству Европе прошле године смо победили све.
Сада се керлинг у Русији активно развија. Помажу у том процесу не само успеси професиналних тимова, већ и спортске секције и многобројни керлинг-клубови, где свако ко жели може да научи да игра и да одлично проведе време. Гурати по леду тешко камење, при томе вредно оперисати четком – посао је већ скоро исто толико популаран као и свима познати боулинг. А како показује пракса, половина оних који су бар једном гледали меч у керлингу на крају крајева почињу да играју сами.
