Сепаратизам - тајно оружје Брисела
„Парада суверенитета“ прети да обележи следећу годину. Шкотска ће у септембру одржати референдум о независности. У Каталонији је сличан плебисцит заказан за новембар. Експерти сматрају да овај пример могу пратити још неке провинције европских држава. Парадокс је у томе што ова подела Европе на „грофовије и кнежевине“ може бити доста згодна за Брисел.
Гласање о питању независности Каталоније је заказано за 9.новембар 2014.године. Влада шпанске провинције је донела такву одлуку, без обзира на директну забрану која је стигла из Мадрида. Декларацију о суверенитету је парламент Каталоније усвојио још почетком године која је на измаку. Ипак, Уставни суд Шпаније је прогласио овај документ незаконитим. И садашњи корак каталонског кабинета министара, у шпанској престоници су прокоментарисали у истом духу: никаквог референдума неће бити. На ово су из „побуњеничке“ провинције одговорили да они могу и једнострано да прогласе независност.
Шкотска ће одржати референдум о одвајању од Велике Британије18.септембра следеће године. Тамо све протиче далеко мирније, него код темпераментних Каталонаца. Званични Лондон свим силама покушава да омекша заоштравање националног пробелма: и референдум је дозвољен, а и Велсу је омогућена одређена економска аутономија.
Каква је позиција боља - оштро „не“ Мадрида или неодређено „можда“ Лондона, тешко је рећи. Али, највероватније ће Каталонци са Шкотланђанима, постати пионири у европској „паради сувренитета“ сматра политиколог Леонид Савин:
- Мислим да ће се питање за сада непосредно решавати у Шпанији и Великој Британији. Они могу дати пример другим сличним покретима. Питање је, чак не у томе колико ће се државе уситнити, јер могуће је да ће се и сама карта Европе мењати. У Румунији, на пример, постоји огромна територија коју настањују Мађари, који редовно апелују да се одржи овакав референдум. Са друге стране, може доћи до појаве стапања држава. На пример, у бившој Југаславији, постоје одређене тежње поновног спајања Црне Горе и Србије.
А у Бриселу, ово стремљење нација ка самоопределењу не изазива непријатности. Службеници ЕУ већ су обећали да ће их примити у ЕУ у случају да победе. Таква обећања су добили и Шкотланђани и Фламанци који једва чекају да се одвоје од Белгије, као и житељи градова северне Италије. Према мишљењу неких политиколога, „епидемија“ сепаратизма подстакнута је из Брисела. Еврочиновници желе на овај начин да одузму реалне полуге моћи из руку крупних европских лидера. При садашњем пропрционалном систему, 5 држава чланица - Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Шпанија могу да намећу своју вољу осталим чланицама. А подела овакве концепције на ситније „историјске“ државе може значајно да побољша управљање уједињеном Европом. Тада ће апарат ЕУ добити, коначно, реалну улогу у опште -европској политици.
Андреј Смирнов,
