Ремек-дела „Из празнине...“
У московском позоришту Јермолове одржана је премијера под називом Из празнине... У њеној основи су стихови истакнутих песника Русије који су напустили Домовину после револуције 1917. године. Како је писао један од њих, Георгиј Иванов: Стварам из празнине непотребна ремек-дела. Овај редак је послужио као инспирација за концепцију поставке.
На сцени је минимум декора. Једина доминанта је били папир: огромни свици нетакнутог белог папира спуштају се ка сцени са плафона – тиме почиње представљање сваког песника. Затим на папиру цртају, пишу, гужвају га, цепају, бацају, али листови се појављују поново. Они као да траже аутора! И он се појављује.
За представу је одабрао осам песника: неко је и данас омиљен, тражен, као Марина Цветајева или Иван Буњин. Друга имена су мање позната савременој публици: Георгиј Иванов, Вјачеслав Ходасевич, Зинаида Хипиус... И пре емиграције и после сви они су живели на разне начине, свако је имао своју судбину. Заједничко је било једно – неприхватање револуције, принудни одлазак из Русије. Овај јак потрес, овај, сликовито говорећи, ударац по глави, обједињује њихово стваралаштво – сматра уменички руководилац позоришта, познати глумац Олег Мењшиков.
- У тим чланцима постоји прожимање које одјекује. Ја их читам и понекад ме подузимају жмарци. Можда је то једноставно природни дар? Мислим да није. Мислим да је оно што им се десило преврнуло нешто унутар њих. Не дотичемо ни социјални моменат, ни политику, то нас не занима. Али тај ударац... Заиста некакво потресно прожимање обједињује их све!
Песници мигранти размишљају у стиховима о себи и о Домовини, о напуштеним ближњима, о неопходности, а понекад о немогућности да се нађе ослонац, да се креће даље, да се настави пут... То је упечатљива, јаросна, предивна поезија.
Представу је поставило четворо младих редитеља уз учешће Олега Мењшикова: они су направили о сваком песнику своју сопствену новелу, а затим су свели све делове уједно. Између осталог, Мењђшиков не само да рећира, већи излази на сцену – чита стихове Иванова. Постоје новеле у којима учестувје неколико глумаца, постоје солистички наступи. То што је испало може се назвати и представом и песничком вечери. Главно је што поставка има емоционалну вредност, уверена је редитељ Олесја Невмержицка.
- Мени се чини да се појављује некакав простор. Неки јединствени простор и у њему није потребан сиже, није потребна некаква очигледна кулминација. Постоји потапање. Потапање у некакав простор и готово!
Идеју поетске представе Мењшиков је изразио још пре годину дана, одмах пошто је стао на чело позоришта Јермолове. За трупу позоришта то се испоставило као иновација. Али Олег Мењшиков жели да настави искуство.
- Можда ћемо затим ми узети то за принцип, зато што се глумцима веома допада. Они ми говоре: желимо, желимо да идемо на пробу! То је врло важно!
У представи су ангажоване све трупе позоришта: ремек-дела из празнине блиска су свима, између осталог омладини – и то је важан моменат.
Рита Болотска,
