Наштампани пиштољ против наштамапног срца
Друга поправка америчког Устава поклонила је Американцима право да држе и носе оружје. Али у наредних 10 година то неће бити оружје од пластике. Лаки, неприметни за детекторе метала и рентген апарате пиштољи сан су филмских шпијуна прошлог века који се реализовао помоћу савремене тродимензионалне штампе, али су га забранили сенатори који су се плашили пораста криминала.
Проблем је у томе што савремени 3Д приметри који омогућавају у домаћим условима да се прави не само ватрено оружје, већ и макете које се не разликују од оригинала и помоћу којих могу да се врше оружани напади и пљачке.
У мају ове године 25-годишњи Американац Коди Вилсон је разрадио модел пиштоља који може да пуца бојевим мецима. Скоро сви делови су били нашампани на 3Д принтеру од термопластике. Само је за ударну иглу кориштен обичан ексер. Мајстор је ставио скице на Итнернет. Стручњаци Бироа за контролу алкохолних напитака, дувана и оружја из САД направили су по тим упутствима копије пиштоља од разних материјала. Један од њих је експлодирао приликом пуцања бојевим мецима, а други је успешно испалио 8 хитаца. Скице су са Интенета скинули, али до тада их је копирало више од 100 људи. Узимајући у обзир сасвим доступну цену 3Д принтера – од 3 хиљаде долара, ватрену играчку може себи да наштампа свако.
Технологија тродимензионалне штаме појавила се пре скоро три деценије. Прво као помоћ произвођачима аутомобила, када су посредством аутоматског слојевитог лепљења полимерских плоча прављени лаки и отпорни делови. Сада 3Д принтери постоје за индустријску и домаћу употребу, ласерски и струјни. Као полазни материјал они користе пластику, гвоздени прах, гипс и чак ћелије живит организама. Биомоделовање је један од перспективних праваца примене тродимензионе штампе, рекао је директор ИТ-пројеката кластера информационих технологија фонда Сколково Алберт Јефимов.
- Штампати органе то је фактички узгајати људске органе помоћу 3Д штампе. Јасно је да су физички принципи узгоја органских ткива други, али иста је идеја постепеног додавања једног слоја на други. На пример, руски научници су наштампали јетру. Ткиво јетре је прилично монохроно, то је омогућило да се створи вештачка, наштампана јетра. Кетриџ се пуни културом живог ћелијског ткива. Ово ткиво се штампа слој по слој. Творци су прво чак користили делове обичног струјног штампача.
Штампање живих органа за сада спада у област лабораторијских истраживања. А да направи макету архитектонског пројекта или тродимензионалну омиљену слику може свако. У разним градовима по читавом свету, између осталог у Москви, раде такозвани ФабЛаб-ови, јединствене радионице 21. века. Њихова девиза је: Смислио си, направи!. Стручњаци за 3Д штампу успешно доказују да ништа није немогуће.
Наталија Коваљенко,
