Скидање ланаца санкција са Техерана

01-12-2013 05:02:38 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Цела протекла недеља била је за Техеран испуњена добрим вестима. Без обзира на проблеме са прихватањем у САД женевских споразума „шесторке“ посредника о Ирану (који су иначе постигнути 24. новембра), Европа гаји наде, да ће први кораци у складу са споразумима бити предузети већ до краја године.

Европска унија већ у децембру може да почне попуштање економских и финансијских санкција против Ирана. Средином месеца ово питање треба да продискутују министри иностраних послова 28 земаља уније. Затим ће оно бити изнето на децембарски самит Европске уније у Бриселу.

Занимљиво је да се управо министар иностраних послова Француске Лоран Фабијус огласио са изјавом о убрзавању поступка ослобађања Ирана од финансијске блокаде. Јер је иначе баш он, 9. новембра блокирао први привремени споразум о иранском нуклеарном проблему. Тада је то запрепастило партнере и изазвало оштру критику Париза. Француски дневни листови наводе, да је Фабијус одређену сугестију добио од француског бизнеса, који третира Иран као веома примамљиво тржиште за пласман. Француски предузимачи, ако је веровати штампи, били су једноставно револтирани ставом председника Франсуа Оланда и његовог шефа дипломатије. Посебно када се зна, да су немачке компаније већ почели да „испитују тло“ за повећање извоза и инвестиција у Иран. Очигледно су убедљиви савети имали утицај на господина Фабијуса. Париз није више испољавао непопустљивост. Јер укидање ембарга отвара француском бизнису одличне прилике за огромне зараде. Уосталом то се може рећи и за све земље ЕУ, које се још увек нису опоравиле од последица финансијске кризе 2008. године. Иран може постати катализатор оздрављења.

Спољнополитички чинилац „иранског аранжмана“, прецизније речено оштра позиција Израела, Саудијске Арабије и Катара, готово је потпуно бацила у сенку економске и финансијске аспекте. Штета.

Економски фактор укидања санкција није мање значајан за Европу, као за Иран. Како је формулисала немачка агенција ДПА, европски бизнис се већ „облизивао“ у исчекивању отварања иранског тржишта.

Према најскромнијим рачуницама министарства финансија САД, „деконзервација“ Ирана отворити ће тржиште за робу и услуге најмање на додатних 60-70 милијарди долара. То су десетине хиљада нових радних места.

Само Немачка, која је пре санкција била основни трговински партнер Ирана, нада се да ће са укидањем санкција за две године обезбедити извоз у Иран до на износ до 10 милијарди евра, као што је било пре санкција.

Немачка и сада испоручује у Иран производе, који нису забрањени. Међутим, пошто европске банке, због санкција не обављају никакве трансакције са Техераном, комплетна трговина се одвија искључиво за готовинска плаћања, каже шеф сектора за спољну трговину немачке Привредне коморе Фолкер Трејер. А код обрачуна у кешу, обим трговине не може да премашује одређени ниво.

Француски концерн „Пежо-Ситроен“ пре заоштравања ембарга годишње је испоручивао Ирану преко пола милиона возила за монтажу. Након укидања ембарго овај обим може да се удвостручи.

Чак америчке компаније, још пре женевских споразума упутили су у Иран изасланике, да би испитали, где би могли да потисну европске конкуренте. САД су увели банковске и економске санкције против Ирана још 1979. године. Сада се америчке компаније спремају за испоруку Ирану аутомобила, опреме за производњу нафте и гаса, машинских производа, грађевинске опреме, хемије и др.

Барак Обама је у целини гајио наде да „ирански аранжман“ претвори у свој преко потребан политички триумф. А успут да добије могућност да попуни америчку привреду иранским наруџбама. Међутим председник САД тешко да ће успети да „иранским споразумом“ убије два зеца. У конгресу је порасту права побуна против Обаме и његове варијанте затварања „иранског досијеа“. Притом Обаму и државног секретара Керијера критикују и републиканци и демократе.

Джон Кери је чак био приморан да сними видео са специјалним обраћањем у којем разјашњава шта су ствари женевски споразуми. Сада је овај снимак на насловним странама интернет-сајта Стејт департмента.

Овај видео-снимак очајничког обраћања направљен је у стилу: „немојте веровати речима противника, него верујте само мени“. Суштина споразума, како каже Кери, приказана је искривљено, нетачне су интерпретације њиховог смисла и могућих последица. То су прелазни споразуми. Разрада основних – тек почиње. Биће укинут мањи део санкција у замену на заустављање обогаћивања уранијума. И у томе је историјски споразум, изјављује Џон Кери.

- Језгро финансијских санкција остаје непромењено. Ми идемо на овај корак као размену за сагласност Ирана да изврши његов део споразума. Они ће добити мању количину новца. Осим тога ми можемо да одустанемо од смањења санкција уколико дођемо до сазнања да се они не држе дате речи. Дајемо им мало попуштање санкција. Ирану ће бити дозвољено да добије око 4,2 милијарде долара приспелих (замрзнутих) средстава од од продаје нафте. Уз то и продаја нафтних производа и машина још на 2,5 милијарде. Треба да ми верујете, када кажем, да је такво попуштање (санкција) ограничено и сваког тренутка може бити укинуто.

Санкције против Ирана перфектно су функционисале, то је било нешто налик на наш „удар у тело“ Ирана, а сада овај ударац ми сами и неутралишемо, - изјавио је сенатор Линдси Грем. Аргументација Грема је квинтесенција мишљења свих противника затварања „иранској досијеа“.

- Овај привремени аранжман у вези санкција, ослобађа Ирану 7 милијарди долара готовиснког новца. Он никако не дотиче извршени програм обогаћивања уранијума. Пре десет година Иран је имао 200 центрифуга за обогаћивање. Сада их има 18 хиљада. Раније смо исто то урадили у вези Северне Кореје. Они су обећали да неће пуштати реактор, који је био готово направљен. Када су према Северној Кореји биле попуштене санкције, Кореанци су покупили паре и напустили споразум. Иста ситуација нас забрињава и данас. Преостале центрифуге лако ће омогућити Ирану да постане нуклеарна земља.

За Обаму данашња ситуација око Ирана делимично подсећа дешавања у САД 1971-73. године, у време председника Никсона, који је почео да изграђује „нове односе“ са Кином. Тада су се против новог пријатељства исто доста активно залагали савезници САД, пре свега Јапан. Истина, у тадашњем конгресу није било такве опозиције, као у данашњем.

И потпуно је тачно, да се администрација није суочавала са феноменом удруживања снага најмоћнијих спољнополитичких лобистичких структура у САД – произраелског и проарапског. Проарапски лоби, а о томе мало ко зна, делује у САД са истим интензитетом, као и произраелски, и њега предводе Саудијска Арабија, Катар и Уједињени Арапски Емирати. Разлика је само у томе, да за „обраду“ конгрсмена и сенатора да би били „на истињском путу“, арабијски нафташки монарси троше на PR кампање десетина пута више средстава, него Израел. Израел се ослања на своје традиционалне, генетске везе са САД.

У конгресу се сада говори о доношењу закона о новим санкцијама против Ирана. Једини компромис, на који је он спреман, то је одлагање ступања на снагу таквог закона на пола године, односно на рок важења привремених женевских споразума. Обами је „иранска победа“ потребна да подигне катастрофалан пад угледа његовог председничког статуса у контексту глобалног шпијунирања АНБ САД, пропасти реформе здравства и општег разочарења американаца у 44 председника САД. Сва дешавања у конгресу око „иранског досијеа“, то је све у свему још једна потврда великог пада ауторитета председника САД. Прави сукоби се очекују у понедељак. 2. децембра, када се конгрес враћа са одмора после Дана захвалности.

Андреј Федјашин,