Руслан Тучин – спорт враћа у живот
Руслану Тучину, играчу руске репрезентације у слеџ-хокеју, спорт је спасао живот. И то није претеривање: остати без ноге дубоки је потрес са сваког. Али Руслан се није предао – и већ неколико година после повреде освојио је Светски куп у саставу репрезентације Русије у слеџ-хокеју.
Руслан Тучин од детињства је волео спорт: још у школи почео је да игра у неколико секција одједном. Бавио се скијањем, бијатлоном, играо кошарку и одбојку, опробао се у борби прса у прса. После школе је наставио школовање, затим је служио у армији. А 2002. године десило се то што му је заувек променило живот. Пао је под воз и остао без ногу. Али спорт, између осалог слеџ-хокеј, постао је за Тучина прави спас.
- Одлазећи на припреме полако сам почео да се поново уклапам у друштво. Пре тога сам дуго седео кући, на улицу нисам излазио, једноставно сам се стидео. А затим, када су почели да се појављују први резултати, полако сам почео да постављам себи задатке: прво мање, затим све веће и веће. Прво сам хтео да престигнем момке који су тренирали дуже од мене, затим да постанем члан репрезентације Русије, да останем у саставу репрезентације. Како сам напредовао, постављао сам себи све веће циљеве. Сада могу да кажем да је слеџ-хокеј моја професија, и животно дело, пошто ми се то допада, ја то волим, и то заузима практично све моје време.
Слеџ-хокеј почео је да игра сасвим случајно, признаје Руслан. 2010. године будући параолимпијац је кренуо у престоницу Удмуртије у предузеће где праве протезе и лекар је питао Тучина да ли би хтео да се бави спортом.
На свој први међународни турнир Руслан је кренуо већ исте 2010. године у саставу тима Удмуртија, у којем игра до данас. А ове године Тучин је са друговима из репрезентације Русије заузео треће место на првенству света. Руски слеџ-хокејаши су путовали и у Сочи, испитали терен на којем ће се у марту такмичити за време Параолимпијаде и били су врло задовољни. Руслан каже да таквих услова, између осталог у погледу доступности за малопокретне људе, он није видео нигде у свету. Тако да на домаћој Параолимпијади репрезентација планира да се покаже са најбоље стране.
- Поводом предстојеће Паралимпијаде могу са сигурношћу да кажем да ће она бити врло упечатљива, занимљива. Борба ће бити врло упорна, и сада је тешко погодити који тим ће заузети које место. Из праксе протеклих Параолимпијада и светских првенстава, свака репрезентација може да се попне на победничко постоље. Тако је било и са репрезентацијом Јапана која је 2010. заузела друго место – нико то није очекивао. Што се тиче наше репренетације, ми ћемо, наравно, учинити све, радићемо све преостало време до марта. Учинићемо све да наступимо достојно и да зауземо почасно место.
Марија Меркулова,
