HARP иде трагом блага које су опљачкали нацисти
1428 уметничких дела из колекције Корнелијуса Гурлита треба да буду детаљно и транспарентно проучена. Треба дефинисати историју власништва над сваким предметом блага које је откривено у Минхену. То ће омогућити да се утврди који радови се могу дефинисати као „уметничко дело које су насилно одузели нацисти“. Иако су немачке власти пристале да се обнародују неке од слика, још је веома далеко до потпуних информација о садржају колекције.
О томе је у интервјуу за „Глас Русије“ говорио Ори Зет Солтес – један од оснивача пројекта HARP, чији је циљ – реституција уметничких дела:
- TheHolocaustArtRestitutionProject, скраћено HARP, бави се истраживањем порекла уметничких дела која су пресељена или одузета власницима у току Другог светског рата, посебно за време Холокауста. Посебан правац се бави ремек-делима која су се нашла у рукама нациста, а затим су их набавили други власници, као и онима која су на силу одузета законитим власницима. HARP врши истраживања за све оне који нам се обраћају: то је понекад молба музеја, а понекад приватних лица која желе да врате ово или оно дело, на пример, из музеја.
Враћање својине власнику може трајати и годинама. Сваки случај је јединствен. Тако смо радећи по налогу Музеја уметности у Сијетлу да бисмо доказали да је Матисова слика која им је припадала, првобитно била украдена од француског колекционара Пола Розенберга (преминуо је 1958. године, али је до последњих дана покушавао да нађе своје слике), морали да докажемо да их није вратио. То нам је одузело око годину дана што се сматра кратким роком, али смо тада имали много докумената.
У другом случају смо истраживали право својине на слику аустријског експресионисте Егона Шилеа која је донета на изложбу у њујоршки Музеј савремене уметности из Беча. Тада је једна породица изјавила да има права на њу и појавила се маса проблема. Ову ситуацију смо морали да решавамо скоро 10 година.
Да ли се Ваш рад исплати?
- Ми смо некомерцијална организација, својевремено смо покушавали да добијемо новац из фондова како бисмо могли да радимо бесплатно, али идеја није имала успеха. Сад радимо о сопственом трошку, сарађујемо с две правне компаније у Њујорку и Вашингтону које бесплатно обављају услуге у вези с овим питањима, зато су правне консултације за клијенте бесплатне. Истраживања су врло разноврсна, много времена проводимо у Вашингтону радећи по захтевима јеврејских породица. Постоји захтев једне аукције да се утврди на које од опљачканих уметничких предмета су наследници жртава Холокауста већ затражили права, а који још увек чекају своје власнике.
Ако се говори о благу које је пронађено у Минхену, да ли би Вам било занимљиво да се тиме бавите?
То зависи од тога кога буду желели да позову. Ми можемо да дамо битан допринос решавању проблема идентификације 1428 слика из Гурлитове колекције. Међутим, још увек нисмо добили позив за сарадњу. Наша улога се у овом тренутку ограничава тиме што смо подстакли Немачку да говори о ономе што је пронађено. Ова дела су одавно пронађена, али се о благу једноставно ћутало.
HARP захтева од Немачке да објави потпуни списак пронађених дела и сва документа, а такође да оснује комисију за рад с пронађеним ремек-делима. Да ли је захтев размотрен?
Наш захтев је делимично задовољен: Немачка је објавила делимични списак дела и изразила је намеру да оснује стручну комисију, али није саопштила кога планира да ангажује за овај посао. Засад је познат само један стручњак за чију квалификацију не могу да гарантујем.
У пронађеном благу има веома много слика, а на крају се може испоставити да су украдене 3 или 300. У таквим ситуацијама што се дуже чека ствари постају све компликованије. Најбоље је ступити у везу с онима који су имали директне везе с овим или оним догађајима, а не с унуцима или праунуцима.
Корнелијус Гурлит је ових дана изјавио да су све пронађене слике његова својина и да не намерава да их преда. Колико су основане његове изјаве?
Он је могао легално да добије слике од свог оца. Његов отац их је могао купити званично и по закону. У том случају нико неће имати права да досађује Курлиту. Међутим, ако се испостави да су неке од слика које се чувају код њега украдене – мислим да ће таквих бити веома мало – он неће имати ни правно, ни морално право да задржи та дела.
Олга Канорска,
