Убиство Кенедија. Победа теорије завере
Убиство Џона Кенедија постало је почетак епохе сумња у САД, која трају до данас. Према анкетирањима јавног мњења, чак сада више од половине Американаца уверено је да је 35. председник био жртва завере. Загонетно ћутање власти или то са којим жаром они бране одавно дискредитовану верзију о убици усамљенику само подстиче људе у страну конспиролошке теорије.
Прва истрага убиства Џона Кенедија била је спроведена по свежим траговима 1964. године. Комисија под руководством врховног судије Ерла Ворена објавила је да је Ли Харви Освалд био убица усамљеник. Американци су по навици поверовали званичним лицима. Почели су да сумњају само на преласку 60-их и 70-их, подсетио је новинаре Дејвид Телбот, аутор књиге Brothers : The Hidden History of the Kennedy Years .
- 13 година после убиства председника Кенедија истина о овим страшним догађајима почела је да испливава на површину. То је био резултат политичке кризе у САД због рата у Вијетнаму, због Вотергејтског скандала за време председника Никсона. Криза је довела до раскола самог система, и у тим пукотинама је почела да се назире истина.
Људи су захтевали истину. Зато је 38. председник САД, Џералд Форд, инцирао нову истрагу. Њоме се бавио Комитет Предтавничког дома САД. Према његовим закључцима, Кенеди је био убијен у току завере, а Ли Харви Освалд је био једноставно извршилац. Имена учесника завере нису била наведена, зато су своје теорије почели да нуде аутори приватних истрага. Постојала је верзија да је Кенедијево убиство наручила мафија: председник се активно борио против организованог криминала, а одустајање од свргавања Фидела Кастра је довело до тога да је мафија изгубила огроман бизнис на Куби. Против председника су били тексашки нафтни магнати. Кенеди је планирао да укине пореске олакшице за експлоатацију рудних богатстава, због чега би они изгубили огроман новац. Уз то тексашани су имали свог председничког кандидата – Линдона Џонсона, који је заузео ову дужност после смрти Кенедија. Најчешће конспиролози оптужују за Кенедијево убиство Цију. Мотиве је обавештајна служба имала: незадовољство политиком у погледу Кубе, дејствима у хладном рату са СССР и нежељом да се започне војна операција у Вијетнаму. Али главни повод да се осумњичи Ција била је лаж њеног руководства које је порицало сваки контакт са Лијем Харвијем Освалдом. 1962. године он се вратио из СССР. Агенти Ције су били дужни да испитају и провере човека који је побегао у Совјетски Савез, живео тамо неколико година, а затим се вратио у САД. Али Ција је изјавила да никаквих испитивања није било, изјавио је Ентони Самерс.
- Низ година Ција је инсистирала да Освалда нико није испитивао, он је једноставно мирно живео у Тексасу. И то је сасвим нетачна прича. Сматрам да су му дали избор: или иде у затвор или срађује са Цијом и користили га као инструмент у пропагандном рату против Кубе. Али нису хтели да неко сазна да они имају неке везе са Освалдом, да ли је он крив или не. Настаје чудна ситауција када муж лаже жену где је био и шта је радио увече. У ствари ништа нарочито није радио, једноставно је ишао на бејзбол, али жена сазнаје за лаж и не знајући све, одлучује да је муж нашао љубавницу.
Све ове верзије разматрају се у САД до данас, али не на званичном нивоу. Закључци комитета представничког дома нису добили званични статус: америчку децу у школама и даље уче да је Ли Харви Освалд био убица усамљеник. Не може се очекивати да ће се до 50. годишњице Кенедијевог убиства нешто пројаснити. Америчке власти и специјалне службе, чију делатност су раскринкали Викиликс и Едвард Сноуден, налазе се на удару. Ако Бела кућа, Ција и ФБР знају ко је убио Кенедија, сада о томе неће говорити. Одмах ће се поставити питање зашто су тако дуго ћутали.
Анастасија Першкина,
