Насиље у животу и на екрану

17-11-2013 01:44:05 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Сцена насиља у популарним америчким филмовима има два пута више у поређењу са средином прошлог века. Холивуд је неоспорно главни испоручилац крвавих акционих филмова и блокбастера на светско филмско тржиште. Чудно је што су амерички научници почели да позивају на узбуну тек сада, директно повезавши насиље на екрану са учесталим агресијама, немотивисаном пуцњавом из оружја у правом, неизмишљеном свету.

Ипак боље икад него никад, приметио је у интервјуу за Глас Русије познати руски глумац и режисер Николај Бурљајев.

- То о чему су почели да говоре професионалци, природно је: једном је требало да започне оцена оног што уноси у живот амерички филм и наша кинематографија која га подражава. Број сцена насиља заиста се увећао с краја прошлог века, зато што је престао да делује закон који је у Америци ограничавао филмске ствараоце. Крајем 30-их година филмски продуценти Холивуда су издали некакву повељу, етички закон, морални кодекс према којем су се оријентисали филмски ствараоци од 30-их година до почетка 70-их.

Реч је о кодеску Хејса, где је било јасно прописано шта се може приказивати на екрану, а шта не. Узимајући у обзир интересе породице, деце, осећања верника. Његовим укидањем, убеђен је Николај Бурљајев, ситуација је измакла контроли: нико се више не брине о последицама, које вуче за собом насиље на екрану... Николај Бурљајев упозорава.

- Време је да се размисли о томе шта се ради у нашој кинематографији, јер у нас и на филму и на телевизији сцена насиља нема мање, него у холивудским филмовима. И зато се увећавају показатељи криминала – убиства, насиље, самоубиства. Екран је такође оружје: духовно-стратешко оружје државе.

Између осталог не деле сви такав став. Руски филмски критичар Антон Долин позива да се не мешају узрок и последица.

- Са моје тачке гледишта, ма како да расте насиље у уметности, сви покушаји да се ова тенденција повеже са насиљем у друтшву су смешни. На пример, тоталитарне земље, као што је Северна Кореја или стаљинистичка Русија, фашистичка Немачка – тамо насиља на филму и у уметности није било уопште. Претежно становници ових земља су гледали и гледају, у случају Северне Кореје, радосне музичке комедије, где сви воле једни друге! А ниво насиља у таквом друштву, при томе организованог насиља, веома је висок.

Уметност одражава то што се дешава у друштву, а не напротив, убеђен је Антон Долин.

- Свом сину који има 11 година намерно сам показао један од најстрашнијих филмова са најстрашнијим мени познатим сценама насиља у историји светске кинематографије. То није амерички акциони филм, већ руски високодуховни филм Андреј Рубљов, у којем има сцена силовања, одузимања вида, када живом човеку уливају растопљено олово у грло. Без обзира на то филм учи да добро све једно побеђује зло, а уметност побеђује суровости живота.

Карина Ивашко,