ПС НАТО - савладавање економске кризе, аспекти проширења и „зелене“ стратегије
Парламентарна скупштина НATO, коjа се управо завршила у Дубровнику, према писањима хрватских медија, поздравила jе преговоре Београда и Приштине и позвала на спровођење споразума о нормализациjи односа, који је био потписан у Бриселу у априлу. На састанку су такође разматране и последице економске кризе на војни сектор земаља чланица Алијансе, као и „зелене“, односно еколошке стратегије развоја одбрамбеног сектора у будућности. Наравно, на дневном реду се нашло и увек актуелно питање проширивања.
НATO сматра да jе спровођење бриселског споразума „кључно за стабилност целог региона", што jе и, како се наводи, главни услов за приближавање Србиjе EУ. Локални медији у том смислу наводе да су евроатлнтска стремљења jедан од стратешких циљева актуелне владе у Београду. Србиjа је воjну неутралност прогласила 2007.године, као и то да ниjе кандидат за улазак у НATO, а сарадњу са Aлиjансом спроводи кроз програм Партнерство за мир. Односе Србије и НАТО коменатрише србски војни аналитичар Александар Радић:
- Према Србији постоји један врло дискретан однос од стране НАТО-а. Најпре због тога, јер мислим да се уважава чињеница да је највећи део јавног мнења одлучно против чланства у Алијанси. Са друге стране, ипак делује да садашња србска влада, па и она претходна, имају намеру да се приближавају НАТО. Србија води игру на два колосека, од којих се на једном припрема за квалитетну сарадњу са НАТО. Србија наиме учествује врло динамично у разним активностима Северноатлантске алијансе. Даље, извршила је реорганизацију и реформске кораке у војсци који су на фону чланица НАТО. А затим показује и амбицију да суделује у мисијама које чак и неке чланице НАТО избегавају, као што је одлазак у заштиту трговачких бродова који возе храну директно у Могадиш. Додуше, ове мисије су званично под окриљем ЕУ и тако србска влада кроз овакве акције има могућност да на неки начин омекша реакцију јавног мнења. И због свега тога мислим да се Брисел труди да порука коју упућује Србији буде јасна, утолико што се говори о региону који не може да буде мимо осталих, али са друге стране да порука ипак не буде толико отворена да би провоцирала бурну реакцију у јавности која вероватно ни у будућности не би подржала пројекат уласка Србије у НАТО.
Извесно је да се самит НATO идуће године у Лондону неће бавити проширењем на нове чланице, но у резолуцији Парламентарне скупштине се апелује на наставак политике отворених врата, као „темеља за остварење стабилности, слободе и мира целе Eвропе".
Уз честитке Хрватскоj на уласку у EУ, у закључцима из Дубровника се истиче напредак Црне Горе и Грузиjе у испуњавању критериjума за чланство. Ипак, можда као никад до сада у својој историји, НАТО савез је почео да обраћа пажњу на економски аспект, али и еколошке стратегије развоја, говори Зијад Бећировић, политиколог из Институа за блискоисточне и балканске студије из Љубљане:
- Недавно одржани састанак ПС НАТО у Дубровнику послао је снажну поруку у вези са постојећом економском кризом која је задесила и саме државе чланице НАТО. Ради се једноставно о томе да се управо услед економске кризе и сам војни сектор мора рационализовати. Другим речима, трошкови у одбраменом сектору се морају смањити, а да се истовремено војни сектор мора прилагодити и цивилним наменама. Значи, све оно што спада у одбрамбени сектор, једноставно добрим делом мора бити могуће употребити у самом цивилном сектору- дакле за саме грађане, за саме појединачне државе и на томе ће убудуће морати радити све чланице државе Алијансе.
Наравно, било је на дневном реду и питање такозване „зелене“ одбране. Наиме, повећавају се енергетски трошкови и зато је потребно смањити трошкове за енергију и обратити пажњу на енергетску ефикасност. Са тим у вези поменимо пример да је приликом инвазије на Ирак, просечно, по глави једног војника трошено 103 литра горива, а током Другог светског рата свега 6. Дакле, НАТО се и енергетски мора прилагодити- не само због бриге о животној средини, већ и због тога што државе чланице услед кризе не могу финансирати потрошњу као до сада.
Ово је заседање дакле било у сенци саме економске кризе и подизања енергетске ефикасности. Наравно, расправљало се и о увек актуелним питањима проширења- овог пута највише о Црној Гори и Грузији, мада мислим да ће заправо евентуално проширење ипак сачекати известан период времена.
Јована Вукотић,
