„Јеленски поток“ – симбиоза индустрије и природе
Постоји стереотип да су у Русији уништавање природне средине и немаран однос према природи уобичајене појаве. Као пример се наводе комбинати за производњу целулозе и папира, који су некад загадили јединствено Бајкалско језеро и битке активиста Greenpeace с нафтним концернима у арктичким водама.
Малобројни су они који виде шта се у ствари у Русији чини за очување природне околине и колико је велики удео учествовања власти и бизниса у томе. Крајем септембра имала сам прилике да се у то уверим својим очима у северозападном делу Русије.
Рад у суровим условима Арктика је крајње тежак, захтева и озбиљне финансијске трошкове и заиста јединствена технолошка решења. И за нас је очигледно да приоритет, кључни принцип у развоју Арктика треба да буде очување природе, одржавање равнотеже између привредне делатности, присуства човека и очувања природне средине. Ово је још важније кад је реч о Арктику с његовим крхким, рањивим еколошким системима, с његовом осетљивом климом која у многоме одређује еколошку атмосферу целе наше планете, -изјавио је председник Владимир Путин на 3. Међународном Арктичком форуму „Арктик – територија дијалога“ у Салехарду, који се налази иза поларног круга.
Истинитост речи руског председника могла сам да упоредим са стварношћу дан раније, за време обиласка инвестиционих деоница групе „Акрон“ на Колском полуострву. Прошле године је у рејону Хибинског планинског масива, недалеко од Кировска, почело вађење руда нефелина и апатита на налазишту „Јеленски поток“ које се налази у источном делу масива.
Рударско-прерађивачко предузеће „Јеленски поток“ Сверозападне фосфорне компаније (СЗФК), кћерке-фирме „Акрона“ представља јединствен инвестициони пројекат за увођење модерне производње сировина фосфора уз коришћење високих технологија.
2006. године добијена је концесија за извођење радова на вађењу руде. 2009. године почела је изградња предузећа за вађење руде, каменолома, рударског копа (чија дубина није већа од 300 метара), путева, фабрике за прераду и потребне инфраструктуре. Предузећа су отворена прошле године, њихови производни капацитети износе 1 милион готовог производа – концентрата апатита годишње. У овој фази инвестиција потрошено је 240 милиона долара. Следећа фаза (2012-2017) предвиђа вађење руде подземним методама и повећање капацитета предузећа до 2 милиона тона концентрата годишње. Оријентациони трошкови за реализацију друге фазе износе око 600 милиона долара. Инвестициони пројекат се реализује сопственим средствима групе „Акрон“ без државних донација, истиче Вадим Рјазанцев, први заменик генералног директора за производњу СЗФК:
Изградња ових предузећа је први велики инвестициони пројекат на западу Русије типа „гринфилд“. Институт за индустријску екологију „Експерт“ дао је оцену утицаја инвестиција на природну околину, а федерални орган – Сверуски научно-истраживачки институт за очување природе припремио је извештај о специфици делатности везане за реализацију нашег пројекта. На основу тога еколошки проблеми су се решавали већ на нивоу техничких пројеката.
Пре свега, радило се о спречавању доспевања отровних материја концентрата апатита у подземне воде и атмосферу приликом издвајања ових материја у процесу производње и о рекултивацији оштећене и запрљане земље. Предузеће је снабдевено затвореним системом циркулације технолошке воде. У складу са захтевима споразума о лиценци, компанија је направила и усагласила с Управом за експлоатацију налазишта у Мурманској области систем сталног мониторинга природне околине до 2026. године на територији налазишта „Јеленски поток“, на територијама које заузима рударско-преерађивачко предузеће и у области његовог утицаја. Како истиче Вадим Рјазанцев:
Мониторинг заштите природне средине у границама налазишта и нашег предузећа врши се непрекидно у свакој фази производа.
Због еколошких разлога део руде горњег слоја се неће вадити методом рударског површинског копа, већ подземном методом без оштећивања спољашњег слоја Хибинског планинског масива. А потребна геолошка истраживања везана за тражење извора воде довела су до отварања и проучавања налазишта подземних вода чије су резерве забележене и укључене у државни биланс подземних вода.
Хибински планински масив, јединствен с геолошке тачке гледишта, богат рудама, обрастао шумама и тундром у долинама и планинским биљкама и тундром, као и огромним бројем разоврсне маховине на благим падинама, диван је и опасан. Заједно с Ловозјорским тундрама он је својеврсно чудо природе у равничарским пределима полуострва.
И нема ничег чудног у томе што је у Русији заштићен.
Зофја Бомбчинска-Јелонек,
