Москва пажљиво посматра као никада раније шта се дешава у Србији

04-10-2013 05:31:30 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |

Косово: наше прекосутра, лошије него прекјуче?


„Косовско питање: јуче, данас и сутра“. Конференција са оваквим називом је била одржана у Руском институту стратешких истраживања (РИСИ). Очигледно је да је у случају Косова, присуство све три временске одреднице оправдано и јавља се веома важно питање које је својевремено покренуо руско писац Венедикт Јерофејев: „ Наше сутра је светлије, него што је било јуче и наше данас. Али, како знати да наше прекосутра неће бити лошије од нашег прекјуче?“.

У последње време, чак и Русији, почињу да заборављају на Косово, говори директор РИСИ Леонид Решетњиков:

- Ово је важно место у стратешким плановима Запада, што се тиче прерасподеле снага у свету. Требало је поделити Југославију, како би потом почели и други процеси поделе: у северној Африци, на Блиском истоку. Има покушаја да се ове поделе пренесу и на Кавказ и централну Азију. Зато не би требало заборавити на косовску трагедију. Ми смо се окупили да пронанализирамо текуће стање ствари да схватимо правац кретања даљих процеса у будућности.

На научну конференцију у Москву су стигле многобројне српске званице. Владика Липљански Јован је говорио о недавној прошлости: о томе, што високопостављени амерички војници почињу да упоређују Косово са Вијетнамом, где су такође продавали истину за лаж и лаж за истину. Албанско друштво на Косову, преживљава кризу идентитета, што није само последица пакта са САД, који води ка распаду патријархалног устројства друштва, али и озбиљних финансијских дотација арапског света који покушавају да успоставе радикални ислам на овим просторима:

- Ово је прилика да се дубље разговара, да се у обзир узму процеси који се не виде на површини, да се збивања на Косову и Метохији сагледају оквирима свесветских и духовних кретања и да се загледа значење оног што се збива на свештеној земљи Косово и Метохија.

Политичар из Косовске Митровице Оливер Ивановић је рекао да било који покушај стварања српске политичке елите на Косову, био у старту осујећен из Београда, иако су Срби у том региону много пута доказали да су способни да се организују, када су инструкције из Београда биле сумњиве. Ивановић се дотакао и локалних избора: по његовом мишљењу, ако Срби буду неактивни, може се догодити парадоксална ситуација, при којој чак у општинама где Албанци представљају мањину, да они освоје више власти:

- Србија неће прихватити независност Косова. То је сада више очигледно свима . Они који су своју концепцију деловања на Балкану заснивали на томе да ће сломити Србију и убедити да због европских интеграција одустане од Косова сад схватају да се то неће догодити. Овде је све то потврђено, ја то видим и не само из наших излагања, него и из излагања оних људи који су коментарисали и постављали питања. То је више него очигледно да се некако од нас, зарад некаквих виших интереса, али и због нас као Срба, очекује да будемо истрајни. Мислим да је то доста реално очекивање.

Према мишљењу оснивача патриотског покрета „Наша Србија“ Млађана Ђорђевића, београдска власт од 2000-тих година отплаћује за покушаје евроинтеграција. А Европа делује по принципу „ штапа и шаргарепе“ али за сада Србија добија само штапом. Ако је Косово освојено војним акцијама, према Ђорђевићу, у осталим деловима Србије се може уочити „мека политичка окупација“ из три амбасаде – САД, Велике Британије и СР Немачке.

- Свакако је важно да Русија као сила која брани интересе, не само Србије у вези са Косовом, него и обесправљених у целом свету, има праве информације. И да у СБ УН и свуда где брани интересе Србије - настави ту политику. Нама је та подршка значајна.

О турском „натоисламизму“, са ослонцем на Алијансу и Организацију исламске конференције, говори професор Дарко Танасковић. Србски научник сматра, да Турска жели да постане центар макрорегиона, у чији састав ће ући Блиски исток, Кавказ и разуме се Балкан, где Анкара подржава сва исламска друштва и посебно она где постоји „државнотоврни“ потенцијал - на пример код косовских Албанаца и муслимана у региону Санџака.

Оно што се сад одиграва у Србији, Москва сада пажљиво посматра као никада раније. Како је рекао помоћник вице-председника Државне думе Сергеја Железњака, Виктор Кобановски, у доњем дому руског парламента се сада формира „ Балканска међуфракцијска радна група“, која ће сарађивати са органима власти на свим нивоима:

- После 19. априла, односно после потписивања бриселских уговора између Београда и Приштине, ми смо врло озбиљно почели да пратимо развој догађаја - део србског друштва је изразило незадовољство, како је била образована Скупштина АП Косово и Метохија, обраћања косовских Срба председнику Путину. Сва ова питања се сада налазе на посебној контроли. Са једне стране постоји жеља да се помогне, али нема начина, јер је косовско питање ван домашаја СБ УН. Са друге стране у вези са оштрим корацима ЕУ која увлачи Украјину у процесе евроинтеграције, постоји мишљење о неопходности појачавања рада на Балкану помоћу меке силе, невладиних организација, дипломатије, како би поново остварио одређени статус кво.

Тимур Блохимн,