Биљке из јужне Азије и Африке селе се у Сибир
Врло је могуће да ће ботаничке енциклопедије ускоро бити поново писане. Сибирски научници прилагођавају тропско поврће руској хладној клими. Експериментом је већ потврђено да биљке које воле топлије услове могу да успевају у широј области. Такође је проверена прилагодљивост биљака неповољним условима. А фармацеутска индустрија ће добити нове драгоцене лековите сировине. Горка тиква, момордика, афричко поврће кивано – „рогати краставац“, махунарка вигна, јужноазијска восак-диња (зимска диња) моћи ће да се користе као нутритивна терапија, кажу одгајивачи.
У централној ботаничкој башти Сибирског одељења РАН-а у Новосибирску научници раде на „пресељењу“ у Русију егзотичних биљака. Ботаника ће сада на други начин говорити о крају у коме је могуће гајити ове усеве. Биолози су проверили адаптационе могућности биљака и дошли до нових сазнања о прихватљивим условима гајења. Уједно је реч и о фармацеутском експерименту. Биљке ће бити коришћене и у исхрани у производњи лекова и дијететских суплемената.
Четири усева су после испитивања регистровани и препоручени за гајење на територији Русије, наглашава виши научни сарадник Централне ботаничке баште Јуриј Фотев. Реч је о горкој бундеви – мамордики, биљки вигна, која је пасуљев рођак и јужноазијској бенинкази, восак дињи или зимској дињи.
Још један егзотични усев ће се гајити у Сибиру – афричко поврће кивано или „рогати краставац“. Згодан је за чување, тај рођак обичног краставца може да опстане на собној температури до пола године. Ово поврће је током експеримента показало високе могућности прилагођавања, сматра Фотев. Тако је откривено да су биолози склоност кивана топлим крајевима - преувеличавали. Све набројане егзотичне биљке могу да се гаје у стакленицима, а кивано, како су се научници уверили, и на отвореној парцели.
Све четири културе драгоцене су по својим лековитим својствима.
Плодови вигне, на пример, богати су беланчевинама, као и све махунарке.
Реч је о својеврсном „биљном месу“, дијететском производу, објашњава Јуриј Фотев. Чај од сушених влати вигни лековит је код дијабетеса, јер одржава ниво шећера у крви, а користи се и код болести јетре, бубрега и срца
Могло би се рећи да је експеримент већ „заживео“. Фармери су се уверили да вигна добро подноси климатске прилике у јужном Сибиру. И викендаши из Новосибирска су заинтересовани за егзотичне културе.
Кивано је богат витамином С и витаминима В групе, калијумом, гвожћем, бакром, магнезијумом, калцијумом и фосфором, реч је о храни високе вредности.
Из угла лечења храном највише обећава момордика, сматрају сибирски научници. Она балансира притисак и лечи хипертензију.
Узгајивачи данас раде на пресељењу у Сибир и ангурије. То је краставац у облику лопте, мекши и слађи од обичног, плодови ангурије богати су високим садржајем минералних соли. Узгајаће се за срчане болеснике и оне који пате од болести желуца, обећава Јуриј Фотев. На реду је и „змијска тиква“, која се користи у кинеској народној медицини за лекове.
Олга Соболевска,
