Кинески систем ПРО користи руске разраде

20-09-2013 09:32:57 | | Глас Русије, фото: ja.wikipedia.org/ vostok.rs |


У Кини су започета испитивања система ПВО SD-10A који користе нови тип оружја – модификовану ракету ваздух-ваздух PL-12, саопштио је лист Знања о оружју. PL-12 прва је кинеска ракета са активним радолокационим навођењем, произведена у Кини уз учешће руских инжењера и са активном применом руских компоненти.

Активно радиолокационо навођење означава да ракети није потребно осветљавање циља радиолокационе станице, већ поседује сопствени мали радар уз помоћ којег може да се нађе циљ.

Судећи по публикацији, систем користи модификовану ракету PL-12 којој је додат још један степен – стартни мотор увећаног пречника. По мишљењу аутора чланка систем са ове ракете ће постати нова генерацију у поређењу са комплеском HQ-16 који већ стиже у кинеске трупе, такође разрађеном уз помоћ русије и а низом елемената руског комплекса Бук. Аутори сматрају да ће систем у скоријој будућности почети да стиже у наоружање копнених трупа НОАК. При томе се изводи закључак да њене могућности могу да буду много више него код перспективног руског система С-350 и блиске могућностима европског система Астер-30.

У реалности улога и могућности SD-10A могу да буду скромније. Концептуално систем подсећа не на С-350 или Астер-30, за које су разрађене специјалне и врло савршене противавионске ракете. Много ближи прототип је норвешки противавионски ракетни комплекс NASAMS, који је стигао у наоружање још 90-их година и који користи америчке ракете ваздух-ваздух AIM-120C. По својим карактеристикама они су упоредиви са руским Р'77 и кинеским PL-12.

Модернизовани комплекс NASAMS II има домет свега 25 километара, док авионска ракета AIM-120C приликом примене са авиона има домет већи од сто километара. Кинези су покушали да реше проблем, модификовавши ракету и додавши јој старнтни мотор. Ипак то тешко да ће моћи кардинално да реши проблем.

На крају крајева, базична варијанта ракете PL-12 била је тешка свега 180 килограма, док је противавионска ракета комплекса Астер-30 била тешка 450. Очигледно да је за стварање система који би се по могућностима приближио Астер-30, Кинезима је била потребна сасвим нова ракета.

Авионске ракете имају и друге недостатке, који проистичу из тежње конструктора да смање њихову масу. Оне имају мање снажне главе, осим тога, имају много мањи рок чувања, него противавионске ракете. Коначно, ракете са активним радиолокационим навођењем, по правилу, много су скупље од ракета са полуактивним радиолокационим навођењем. Управо због буџетских ограничења програм произвдње противавионског ракетног комплекса са ракетом AIM-120 у САД је био затворен.

Може се претпоставити да нови кинески систем SD-10A није намењен за замену комплекса HQ-16А, већ је углавном извозни производ. Ако систем не буде ишао у наоружање кинеске армије, највероватније ће се користити за решавање специфичних задатака, на пример, јачање ПВО посебно важних објеката.

Василиј Кашин,