Укратко о Олимпијади
Штафета олимпијске ватре Сочинске олимпијаде ће бити највећа у историји зимских игара. Започевши 7. октобра 2013. у Москви, она ће трајати тачно 4 месеца. За то време олимпијска бакља ће путовати, летети, проћи и чак пројахати, дистанцу од 65 хиљада километара преко територије читаве Русије.
Видеће је становници 2900 насеља земље. Бакља ће се попети на Елбрус – највишу тачку Европе, главни симбол Кавказа. Затим ће се спустити на дно Бајкала – најдубљег језера на планети. Штафета ће стићи у Јасну Пољану, где је Лав Толстој написао најпознатија дела Рат и мир и Ана Карењина. Први пут Олимпијска бакља ће посетти Међународну космичку станицу и Северни пол.
Традиција да се пали олимијска ватра појавила се 1928. на летњим играма у Амстердаму. А штафета олимпијске ватре била је први пут одржана 1936. на играма у Берлину – из Олимпије у главни град Немачке она је била пребачена захваљујући учешћу 3000 атлета, који су трчаки преко читаве Европе са југа на север и предавали једни другима бакљу. 1950. године појавила се традиција да се штафета не започиње у Грчкој, већ у главном граду државе домаћина Олимпијаде. До престонице бакља је долетала авионом, затим је предавана спортистима и започињала је путовање по земљи. 2004. године олимпијска бакља је једини пут у својој историји прошла пут око света – то је било пред Олимпијаду у Грчкој.
Хокеј на леду се прво појавио у програму летњих Олимпијских игара. То се десило 1920. у Антверпену. Први шампиони били су оснивачи ове игре, Канађани, они су деценијама држали првенство у том виду спорта, док на сцену није изашла репрезентација СССР која је осам пута освајала Олиппијаду од 1956. до 1992. године. Канађанима је пошло за руком да врате себи златну медаљу тек 1998. у Нагану. Хокејашко финале традиционално затвара Олимпијске игре, а многи навијачи ће чекати сусрет управо Русије и Канаде, јер традиционално управо ови тимови су вечити ривали, а њихови сусрети су увек украс сваког турнира.
Олимпијада у Сочију ће бити рекордна по броју медаља за које се игра. Спортисти ће поделити 98 комплета награда, при томе у неким видовима спорта први пут у историји Игара. 9 нових дисциплина ће се појавити у скијању, 8 за љубитеље фрисајла и сноуборда. У Сочију ће се одредити прва у историји олимпијска шампионка у скоку са скакаонице – раније је овај вид програма био доступан само за мушкарце. Експеримент могу да буду и екипна такмичења у уметничком клизању, штафета у бобу и мешовита штафета у бијатлону.
Такмичења ће се одвијати у оба кластера олимпијског Сочија. На територији обалског кластера играће се за 29 комплета медаља, између осталог турнир у хокеју. А у планинама се налазе све скијашке, бијатлонске трасе, страсе за санкање – тамо ће се играти за 69 комплета медаља.
Разноврсна клима, богата природа
Сочи је други по величини град Краснодарске покрајине и једно од најбољих њених летовалишта. Клима у граду и околини је влажна суптропска. Минимална температура у фебруару је 13,4 степени, максимална 30 степени у току лета.
Црно море, на чијој обали се налази град, скоро никада се не смрзава. Фиксрано је највише 20 толико сурових зима да је површина мора била покривена леденом кором.
Иза града налази се западни део Кавкаског планинског гребена. Тамо је температура много нижа него на обали мора. А многобројна планинска језера, традицонална места ходошашћа туриста и љубитеља спорта, по 7-8 месеци годишње су окована ледом. Најпознатије од њих је језеро Кардивач које се налази на 1837 метара надморске висине.
Ако кренете дуж Црноморске обале на запад, можете да нађете још неколико природних зманенитости. На 250 километара од Сочија налази се јединствена плажа Прасковјевка, на којој стоји пљосната стена Једро. Један њен крај запљускује море, а други се ослања о обалу. Висина стене је 30 метара, ширина 20. У основи је округла рупа од топовског ђулета коај је пробила камен за време једног од руско-турских ратова у 18. веку. А ако прођете још 185 километара, можете да стигнете до кавкаских вулкана код Тамања и до Керченског мореуза који спаја Црно и Азовско море.
