Мендељејева таблица ће добити допуну

08-09-2013 02:04:37 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Таблица Мендељејева ускоро ће вероватно добити још један елемент. То може да буде супертешки радиоактивни елемент који је добио привремени назив унунпентијум. Први пут су га синтетисали руски научници из Уједињеног института нуклеарних истраживања. Сада су овај експеримент успеле да понвове њихове шведске и немачке колеге.

У преводу са латинског унунпентијум значи 115-и. Управо то место он заузима у таблици Мендељејева ако буде признат од стране Међународног савеза теоријске и примењене хемије. И да ће се то десити више нема сумње. Ових дана шведски и немачки научници су успели да потврде оно у шта руски нуклеарни физичари нису сумњали последњих 10 година. Унунпентијум заиста постоји. Научници из шведског универзитета Лунда у акцелератору су бомбардовали мету од америцијума (метала синтетисаног још 1944. године) јонима калцијума. На крају је било фиксирано рођење језгра супертешког 115. елемента. Управо тако су 2003. у подмосковској Дубни руски научници први пут синтетисали унунпентијум. И не само њега, истиче научни руководилац лабораторије нуклеарних реакција у Уједињеном институту нуклеарних истраживања Јуриј Оганесјан.

- Пет година трајала је припрема за овај експеримент и почетком 2000-их почели су експерименти са новим акцелератором, нова реакција, нови прилаз. И нови тип реакције са калцијумом 48 – то је невероватно скупа супстанца. На крају крајева метод је дао резултат. Први пут су били добијени атоми супертешких елемената. Тада, мењајући мете, ми смо ишли све даље и даље, и стигли до 118. елемента.

Друго је сама чињеница постојања хемијских елемената тежих од уранијума који заузима своје 92. место у периодном систему било под великим питањем. Таквих елемената нема у природи. И многе од њих успели су да синтетишу управо научници Уједињеног института нуклеарних истраживања. На пример, 105. елемент је био откривен још 1970. године. И по одулци Међународног савеза теоријске и примењене хемије добио је дазив дубнијум, у част научног града у Дубни. Примену овај супертешки елемент за сада нема. Али физичар из Уједињеног института нуклеарних истраживања Игор Голутвин је уверен да је на њима будућност.

- Ови резултати су по мени достојни Нобелове награде. Сва примењена употреба заснована је на фундаменталним резултатима. Не треба моментално покушавати да се оцени важност и перспективност неких истраживања, полазећи од могућих примењених резултата. То није исправно. То противречи духу науке.

Има десетак елемената које су први открили руски научници Уједињеног института нуклеарних истраживања. Неки од њих су већ признати у међународним научним круговима. Захваљујући академицима из Дубне периодни систем је попуњен таквим елементима као што је резерфордијум (стоји на 104. месту у таблици). Други, 113, 115, 117 и 118. елемент такође су били први пут синтетисани у Дубни. Али званичне називе они за сада немају. Могуће да ће им име дати руски академици ако добију признање да су их открили.

Ана Хрустаљева,