Међудржавни конфликти у ЕУ у контексту финансијске кризе

14-08-2013 01:28:39 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


На политичко-административној карти Европске уније постаје све немирније. Актуелни скандал избио је због невиђено оштре изјаве коју је дао ових дана лидер партије За бољу Мађарску Габор Вона. Говрећи ових дана на летњем кампу мађарске омладине у румунском граду Жосењ у Трансилванији, он је обећао да ће се његова партија борити за формирање мађарске аутономије у Трансилванији и чак је спремна да преузме на себе одговорност у случају могућег оружаног конфликта између Букурешта и Будимпеште.

Председник Румуније Трајан Бесеску лично је одговорио Габору Вони, наступивши са своје стране пред румунском омладином у летњем кампу у Изворул Мурешулуј у Трансилванији. Ове изјаве су дошле до границе када морамо да кажемо – доста! Румунија ће преузети на себе вођство у томе да покаже Будимпетши место! – обећао је Бесеску, назвавши Мађарску жариштем нестабилности у региону.

Истина, и логика мађарске стране у нечему може да се разуме – ако се сетио тешког историјског наслеђа читавог региона. Али толико је очиглдно и друго. Све активније се чују из Будимпеште и позиви да се прошире права Мађара фактички су се већ претворили у покушај заштите својих саплеминика прескачући владе оних земаља на чијој територији они вољом историјске судбине сада живе.

У августу 2008. гдоине озбиљни конфликт је тињао између Мађарске и Словачке када је Братислава забранила улазак у Словачку мађарском председнику Ласлу Шојому. Последњи је намеравао да дође у градић Комарно, који се налази на југу Словачке, на граници са Мађарском. У том региону компактно живе Мађари који чине 10% становништва Словачке са 5 и по милиона људи укупно. Циљ посете било је учешће у свечаној церемонији откривања споменика првом мађарском краљу Иштвану Првом, који је владао пре хиљаду година, почетком 11. века, и председник Иван Гашпарович алудирао је да мађарски колега с задовољством путује по земљама бивше Мађарске краљевине.

Јасно је да слични рецидиви историјског непријатељства и чак атмосфре војних конфликата не доприносе једниству ЕУ и тако оптерећене мноштвом проблема: од судбине евра до проблема са Шкотланђанима или ... Експерт Института за економију РАН Вјачеслав Сенчагов у разговору за Глас Русије изразио је мишљење да управо актуална концентрисаност Брисела на финансијска питања и пројекте отежава решавање других проблема који се тичу појединих држава и читавих региона.

- Мене обесхрабрују њихови разговори о томе да треба координирати новчано-кредитну, буџетску политику, на пример преко формирања заједничког министарства финансија. Са једне стране све је тачно. Али ја увек мислим – а ко ће говорити о реалној економији, о диверзфикацији у поједином облику, о приоритетима у економији, специјализацији, кооперацији? А ова питања имају велики значај за земље и регионе. На крају ЕУ губи утицај и полуге деловања на ситауцију.

Парадокс ситуације се састоји у томе што је Брисел управо разматрао продубљивање европске интеграције и пријем у своје редове источноевропских земаља као средства за регулисање многобројних проблема региона.

Али тренутно ми очигледно видимо како се клатно покренуло у супротну страну, носећи са собом пораст међуетничких и међудржавних противречности у контексту пада угледа ЕУ.

Петар Искендеров,