Екологија Каспијског мора у опасности
12. августа се обележава Дан Каспијског мора. Управо тог дана 2006. године ступила је на снагу Оквирна конвенција за заштиту морске средине Каспијског мора. Потписали су је у Техерану представници пет каспијских земаља: Азарбејџана, Ирана, Казахстана, Руске Федерације и Туркменистана.
Циљ конвенције је заштита морске средине Каспијског мора од загађења, укључујући заштиту, очување, обнову, стабилно и рационално коришћење његових биолошких ресурса. Ипак данас еколози са забринутошћу говоре о томе да су биолошка богатства Каспијског мора и даље у опасности. Заштита је потребна каспијској фоки, јесетри, многим видовима птица.
Расте техногено општерећење на море, увећава се обим отпадних и непречиишћених вода, расте криволов. Каспијски регион садржи огромне резерве нафте и гаса, по размерама упоредиве са блискоисточним. Експлоатација нафте и гаса у мору расте и то погоршава екологију, истиче главни уредник листа Екологија.Ру Вадим Хомински:
- Експлоатација и транспорт нафте директна су претња воденом басену. Знамо за разливање нафте, пробоје, бушење и слично. Индустријска економска неопходност и резерве нафте истражене у Каспијском мору косе се са потребом да се очувају јединствени видови јесетре и други биодиверзитет каспијског басена. Ту треба тражити политички и економски консензус.
Потребна је заједничка контрола нафтних операција у Каспијском мору, уверен је експерт. Стручњаци такође упозоравају: Каспијско море је велико затворено језеро, а не Мексички залив. У случају загађења оно не може само да се очисти. На пример, приликом разраде гигантског нафтног налазишта Кашаган у казахстанском сектору Каспијског мора било је постављено на хиљаде километара цеви, направљено 40 платформи. И ако се деси хаварија, она ће тешко моћи да се санира. У руском сектору Каспијског мора ради за сада једина платформа комапније Лукојл. И мада је експлоатација започела пре свега две-три године, стручњаци врше мониторинг водених биоресурса већ током 10 година. За сада, узимајући такозвано нулто загађење које се практикује на тој платрофми, озбиљно негативно деловање на средину се не бележи.
По мишљењу експерта, растућа експлоатација нафте представља озбиљну претњу по чувену каспијску јесетру, која даје деликатесни црни кавијар. У последњих 10 година популација јесетри је смањена 35-40 пута. Популација може да се подржи уз помоћ узгоја рибе. Највише у том правцу чини Русија, истиче заменик директора Каспијског научно-истраживачког института за рибарство Валериј Паљцев.
- Укупно ради 21 рибњак за јесетру, десет у Русији, четири у Азарбејџану, два у Казахстану и пет у Ирану. Од 1954. године, када је СССР почео да производи такозвану младицу из рибњака, пуштено је око 3 милијарди. Од тога удео Русије чини више од 70%. У последње време осим стандардне младице у Русији се практикује пуштање рибе веће тежине. Она има 20 пута више изгледа да преживи него стандардна.
Како би се спасила јесетра треба прекинути криволов и потшовати мораторијум на улов ове вредне рибе. Оба проблема захтевају координисана дејства земаља каспијског региона. Предлог Русије да се уведе петогодишња забрана индустријског лова јесетре оидржале су друге државе региона. Сама Русија већ неколико година не лови јесетру у Каспијском мору.
Олег Нехај,
