Професионализам изнад свeга
Енглеска банка је помагала нацистима: 1939. године је пренела златне резерве Чехословачке на рачун Рајхсбанке, а затим истопила део племенитог метала, на њен захтев. Скандалозне информације је објавила сама банка. При том, чини се, као да је то урадила са поносом, кажу стручњаци.
На званичном сајту Енглеске банке, налазе се странице из њене историје са датумима, именима, рачунима и износима под називом „Инцидент са Чешким златом“ (Czech gold incident). Чеси су, плашећи се од напада Немачке, желили да спасе барем део златних резерви (5,6 милиона фунти, односно 300 милиона фунти по данашњем курсу). Године 1938, они су одлучили да га пребаце у Енглеску. Међутим, Немци су ипак добили злато, уз помоћ бирократског апарата. Банкарска трансакција је трајала, колико и краћа војна операција. Преко Међународне банке за поравнања, поднет је захтев за пренос чешког злата на рачун Рајхсбанке. Након 10 дана, налог је загубљен. У раду Енглеске банке је немогуће пронаћи грешку. Осим моралне димензије, да се не треба помагати нацистички режим, сав посао је извршен на највишем нивоу, изјавио је финансијски аналитичар Дејвид Бјук:
- То је била обична комерцијална трансакција, извршена по налогу клијента и ту операцију би могла извршити било која друга банка. Велика Британија није била у рату са Немачком и није било никаквих разлога да одбије Немце. Везе између земаља су постојале.
Најзанимљивије је то, да руководство Енглеске банке, и тада и сада признаје да је радило не осврћући се на политичку ситуацију у Европи, изјавио је банкарски аналитичар магазина The Financial Times, Патрик Џенкинс.
- Главно је то, што је било урађено без знања британске владе. Она је у том тренутку била на ивици рата и није никако хтела пружити било какву помоћ нацистима, ни политичку, ни економску. Овде је јасно да је британска банка деловала самостално, не осврћући се ни на кога.
Ипак, тешко да влада уопште није била свестна онога што ради главна банка у земљи. Више личи да је то био прећутни пристанак власти, сматра Дејвид Бјук:
- То је позиција ноја. Ја бих то тако назвао: када Конзервативна влада забија главу у песак, сигурна да је проблем са Хитлером и остатком Европе - само туђа машта, која нема везе са њима. Туђа машта, на коју не треба обраћати пажњу. Претпостављам, да они сами нису хтели да се понашају на тај начин.
Низ стручњака повлачи паралеле између тог "инцидента" и функционисања савремених банака. Свет још увек није свестан шта се дешава у великим финансијским институцијама. Скандал око чешког злата изазвао је дебате о окрутности банкарских аранжмана и посебној банкарској психологији - култу професионализма, култу рада са клијентом, на чији жртвеник се приносе све спољашње околности, култ својих запослених - око 50% свих прихода банака иде на бонусе врхунских менаџера. Могуће је да, ЕУ са истом упорношћу покушава да изгради банкарски савез не само како би помагала појединим институцијама, већ и да би их контролисала.
Андреј Смирнов,
