Прерада ћилибара у Русији ће бити модернизована
Представник државне корпорације Ростех Михаил Зацепин именован је за генералног директора јединог у свету ћилибарског комбината у граду Јантарни на обали Балтичког мора. На удео комбината отпада 90% светских резерви ћилибара. Планиран је прелазак компаније у састав Ростеха. То ће омогућити да се убрза модернизација производње и да се испуне налози руског председника за развој производње ћилибара.
Акценат ће бити стављен на унутрашњу прераду ћилибара и декриминализацију гране. Почетком 90-их година предузеће је ушло у период дуготрајне кризе. Компанија је нагло увећала продају сировине, коју су куповали пољски и литвански бизнисмени. Производња накита је смањена. Међутим у својетско време овде се производило до два милиона израђевина годишње. Само 250 видова огрлица. Продукција се извозила у преко 20 земаља, посебно популарна била је у Јапану, Немачкој и Чешкој. Сада се старе везе обнављају, развија се сопствена производња, истиче водећи научни сарадник каљининградског Музеја ћилибара Зоја Костјашова.
- Масовна производња је перспективни правац. Уверена сам да ћибарски комбинат може да зарађује на готовим производима. Наравно, можемо да продајемо и сировину, можда више него у совјетско време. Наша сировина се са задовољством купује, посебно на кинеском тржишту, где су тражени предмети од ћилибара.
Али комбинат је успео да сачува традиције квалитетне обраде сунчевог камена и широки асортиман накита у класичном и модернизованом дизајну. Појавиле су се нове школе које на основу руских и западних традиција дизајнерске уметности израђују нове прилазе у раду са ћилибаром. Несумњиво, перспективе развоја производње су врло широке, истиче експерт хемолошког центра Московског државног универзитета Александар Стољаревич.
- У свету расте потражња управо за ћилибаром који се вади у Русији. Традиционално ћилибар је врло популаран на домаћем тржишту, истина, у последње време су се појавиле разне копије које се праве од пластике и разних композитних материјала. Али правог ћилибара на нашем тржишту је још увек прилично много. Што се тиче страних земаља, то су земље са економијом у успону као што је Кина. Тамо је врло велико тржиште и велике перспективе. Несумњиво, европске земље, али тамо су из неког разлога популарне пољске израђевине од ћилибара. Мада руске нису горе у погледу модела и разноврсности.
Нормалном развоју производње ћилибара смета криминал. У области је процветало илегално вађење ћилибара, сировина се шверцовала ван граница Русије. Против тога треба се борити, између осталог и административним и економским мерама. Девет налазишта ћилибара на територији области већ је добило статус посебно заштићених природних зона, каже Зоја Костјашова.
- Мени се чини да треба да постоји конкуренција како би сви заинтересовани могли да купе лиценцу и да легално ваде ћилибар. Сада лиценцу има само комбинат. Постоји монополиста, појављују се проблеми. Треба ослабити порезе, помоћи произвођачима предмета од ћилибара.
Комбинат очекују озбиљне промене, предстоји повратак чувеног ћилибарског бренда Русији, модернизација производње и отварање нових радних места.
Олег Нехај,
