Кина на светском тржишту оружја
Дуго времена су војни стручњаци Кину посматрали искључиво као увозника. Истина, Пекинг је добио мало искуства у извозу, када је '80-их година зараћене стране Ирак и Иран снабдевао старим совјетским моделима лаког наоружања и војне опреме. Међутим, то се не може назвати кинеским војним извозом.
До пробоја је дошло недавно. Према подацима Штокхолмског међународног института за истраживање проблема мира, у 2012 години, Кина је изненадила многе винувши се у групу лидера-извозника, продавши робу у вредности 8,3 милијарди долара, прешавши тиме Велику Британију. Чињенице и бројке су проверавали у многим центрима. Сви су дошли до истог закључка, при том, није се радило о препродаји руског оружја. Кина, као један од главних потрошача, истовремено је постала главни снабдевач оружја и опреме. Како је то могуће?
Одговор лежи у специфичности формирања кинеског војно-индустријског комплекса и кинеске економије у целини. Кинески војно-индустријски комплекс - релативно скорашњи производ политичке реформе. Кинеско руководство сматра да Кина у успону треба да има моћну и модерну војску. Током '90-их година, они су увезли огромну количину руског оружја и опреме, које је, не само отишло војсци, већ је било пажљиво проучавано и копирано.
Западни стручњаци су често, посебно у касним '90-им и раним 2000-им, кинеску економију називали "економијом копирања," што делимично одговара истини. Кинези су посебан успех постигли у војној сфери.
Кинески војно-индустријски комплекс је усвојио скоро све обрасце руског, европског и израелског оружја, који су се нашли на тржишту. Коришћена су и америчка достигнућа. Позадина тога је била велика финансијска и технолошка способност Пекинга, до које је дошло као резултат успешних реформи. Све то је довело до тога да је средином 2000-их, Кина успела да формира модеран војно-индустријски комплекс.
То није прошло без скандала и неспоразума. Многе врсте кинеске технике (посебно у ваздухопловству) личиле су на најбоље примерке руских МиГ-ова и америчких ловаца, разних модификација. Кинеска војна индустрија у неким областима и даље у великој мери зависи од снабдевања страним компонентима. Кинеска ваздухопловна индустрија, на пример, 100% користи руске моторе.
Стране посматраче је посебно импресионирао кинески војни успех на последњим аеромитинзима у Кини Airshow China. На изложби у 2012 години, западне стручњаке је изненадио ловац-стелт Shenyang J-31, као и низ нових кинеских беспилотних летелица, које су, како се испоставило, већ дуго времена део кинеске војске. Први, који су почели да раде на развоју ове технологије, била је државна корпорација ASN, 1996 године.
Кинески организатори изложбе су током представљања новог модела беспилотне летелице, показали снимак о виртуелном нападу најновијег модела летелице Blue Shark UCAV на индијски носач авиона. При чему је носач авиона носио право име и већ се налази у служби. Напад је, лако можете предпоставити, био успешан. Филм је, према замисли кинеских организатора, служио не само за рекламу, већ је имао и "едукативни" карактер: регионална супротстављеност Кине и Индије, као и нерешени територијални спор – важни су стимуланси за унапређење кинеске и индијске војске.
Кинески интерес за руска војно-техничка достигнућа је и даље велики, само што је структура кинеских набавки у Русији другачија. Кина не жели да купује велике серије, већ само високотехнолошке производе. Прошле године, од укупног извоза концерна "РОСОБОРОНЕКСПОРТ", у Кину је отишло 12% (више од 2,1 милијарди долара).
Од 5 до 12 јула 2013 године одржане су руско-кинеске војне вежбе "Морска сарадња - 2013", у којима је учествовало 20 ратних бродова и више хиљада војника са обе стране. Током последње две године, кинеска војска је одржала 21 заједничку војну вежбу са оружаним снагама страних земаља, док је у периоду 2006-2010 - 32.
Другим речима, можемо говорити не само о спектакуларном изласку Кине на тржиште оружја, већ о комплексном војном развоју. У Кини се ствара напредни војно-индустријски комплекс, врши се коренита модернизација војске, која све више узима учешћа у различитим активностима од мировних операција до заједничких војних вежби. Кина, која је раније била у сенци, сигурно се претвара у моћну војну силу која ће утицати на однос снага у свету у 21. веку.
Сергеј Лузјањин,
