Сукоби у Египту
У суботу (27. јула) у Етипту и даље броје жртве масовних сукоба између присталица нове власти и њених противника. Кошкања су почела крајем недеље. До јутра 27. јула, по једним подацима, у Каиру је погинуло 20 људи. По другим, број жртава је премашио 120, а преко хиљаду људи је рањено. До трвења је дошло у многим градовима земље пирамида. Војска је на улице извела додатне патроле и оклопну технику.
По подацима египатских листова, око 30 милиона Египћана се одазвало на апел војске и изашло је на улице како би подржало нову власт у њеној борби против тероризма. До немира је дошло кад је исламски покрет „Муслиманска браћа“ почео да одржава антидемонстрације у знак подршке председнику Мохамеду Мурсију, који је свргнут почетком јула. Сукоби су попримили изузетно жесток карактер кад је постало познато да је Мурси 26. јула званично притворен и ухапшен на 15 дана. Против њега се врши истрага истовремено у вези с неколико оптужби, између осталог: бекство из затвора, државна издаја и економски злочини. Практично, ово хапшење не мења Мурсијеву ситуацију. И пре тога се сматрало да је „у кућном притвору“ и био је у касарнама. Међутим, атмосфера на улицама је после хапшења постала максимално ужарена.
„Муслиманска браћа“ својим акцијама гурају земљу у још већа разарања, у хаос, изјавио је за „Глас Русије“ председник Центра за стратешка истраживања „Русија – Исламски свет“ Шамил Султанов.
- Грађански рат значи дестабилизацију Египта. Али, дестабилизција Египта је дестабилизација целог Блиског истока. Он може да се претвори у велики Авганистан.
Најжешћи сукоби између присталица „Муслиманске браће“ и полиције су се десили недалеко од џамије Раба ал Адауја у Каиру, која је постала место окупљања исламиста.
Министар унутрашњих послова земље, Мухмед Ибрахим, изјавио је да у Каиру нема и неће бити никакве користи од митинга „Браће“ и да се Египат више никад неће вратити на старо“. Привремени председник Адли Мансур је апеловао на присталице „Браће“ да се разиђу по кућама обећавши да „нико неће бити прогоњен“.
У међувремену, 27. јула ујутру у Египту је истекао рок ултиматума који је војска дала „Муслиманској браћи“ и којим се захтевало да усвоји план националног помирења и обустави нереде у земљи. У супротном случају, војници прете да ће прећи на оштру стратегију пресецања актова насиља и тероризма. За „Муслиманску браћу“ то значи исто што и стављање њиховог покрета ван закона. Руководство организације је већ изјавило да је египатска војска практично започела грађански рат у земљи.
Главне проблеме најскорије будућности Египта представља борба с радикалним исламистичким групацијама, каже стручњак Института за стратешке оцене и анализу Сергеј Демиденко.
- Питање се сад састоји у томе да се од учествовања у легалној политичкој власти одсеку најрадикалније религиозне групације. Не мислим да ће то продубити раскол у египатском друштву. Већи део друштва је настројен прилично секуларно. Међутим, то ће, наравно, изазвати још већу дестабилизацију.
Неки аналитичари сматрају да је војска сасвим у стању да прекине немире у египатским градовима, па чак и да „обезглави“ врхушку исламистичких организација. Међутим, то може изазвати подједнако опасне последице: тероризам се може повући у илегалу. Исламисти, укључујући и најрадикалнију групацију „Ал Гама ал Исламија“ која подржава „Браћу“ спремни су да се врате „на пут крвавог терора“ 1980-1990-их година.
У Каиру је у међувремену почела са радом специјална уставотворна комисија која у року од месец дана треба још једном да промени главни закон земље, односно „Мурсијев устав“. Парламент који контролишу „Муслиманска браћа“ га је одобрио у новембру 2012. године.
Либерални и световни политичари се надају да ће у нови закон бити укључена одредба о забрани делатности радикалних исламистичких партија. Као и да ће бити забрањена политичка пропаганда у џамијама. У суштини, ради се о повратку Египта на нешто промењен устав бившег председника Хоснија Мубарака из 1971. године. Њиме је такође била забрањена делатност радикалних исламиста попут покрета „Муслиманска браћа“ у земљи. Хосни Мубарак је био свргнут за време револуције 2011. године.
Андреј Федјашин,
