Традиције и савременост – у кретању, у транзиту

25-06-2013 02:47:09 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Од монументалне скулптуре и великих сликарских композиција до апстрактне графике и уметничког стакла... Све чиме обилује ликовна уметност може да се види у Москви на 7. Међународном фестивалу Традиције и савременост који се одвија од 26. до 30. јуна у салама Централног дома уметника. При томе свако дело може да се назове премијера: више од 300 уметника из 21 земље представиће само свеже радове. Радиокомпанија Глас Русије постала је информациони партнер овог фестивала.

Традиције и савременост је истовремено и изложба, и конкурс, и добротворна акција. Али најважније, како сматра председник жирија академик Руске академије ликовних уметности Таир Салахов, то је слободна комуникација међу уемтницима и са публиком.

- У последње време таквих међународних изложби у области ликовних уметности је мало – са позивање уметника. Мислим да су то правилни кораци у том погледу што људи могу да се сретну, да стисну једни другима руке, да размене стваралачко искуство. То је одлично!

Наравно, фестивал Традиције и савременост цени се не само за позитивну емоционалну обојеност. Он може да се разматра као неки садржински барометар. Пошто, по речима представника председника Русије за међународне културне везе Михаила Швидкоја, овај фестивал одражава актуално време у којем је све прелазно, у транзиту, у кретању, где се прожимају традиционални и радикални прилаз уметности.

- Ово је изложба савремених уметника који преживљавају традицију као ствар актуелну за стваралаштво, и у том смилсу она је прилично репрезентативна.

На изложбеној платформи једни поред других су гигантска историјска платна Руса Василија Нестеренка и плетене од ланених нити „ваздушне“ иконе украјинског мајстора Владимира Деншчикова, префињене слике главног акварелисте Америке Мише Лена и живе тродимензионалне фантазије азарбејџанске уметнице Марјам Алакбарли. Стваралачка разноврсност је једна од главних особина фестивала. И зато победници конкурса којима ће уручити елегантну бронзану статуету Вера – симбол вере у стваралаштво, љубав и успех – увек постају уметници који могу да се назову антиподи по стваралачком маниру, сликовитости и жанровима... На пример, руско-немачка династија сликара Белих, Павел Митков из бугарске, јерменски мајстор Оник Сакјан који живи у Португалији, Руси – скулптор монументалиста Владимир Суровцев и луткар Наталија Мацегора.

Када се фестивал тек формирао, многи су се изјашњавали, да цитирамо руског класика Пушкина, да „у једну запрегу не може да се упрегне и коњ и уздрхтала срна“. Све тешкоће и сумње памти организатор фестивала Вера Кисељова. Али данас то више није актуално: и лик фестивала и односи учесника – а за протекле године у Москви их је боравило више од две хиљаде, сложили су се.

- Сада већ постоји велика породица у којој учествују познати уметници. И ми се са свима веома дружимо. Они нам из године у годину са задовољством помажу.

Између осталог из године у годину у фестивалу учествују уметници аматери – то су људи који су се прославили у другим професијама: креатор Вјачеслав Зајцев, звезда руског балета Владимир Васиљев, режисер Владимир Наумов. Њихова имена су додатна интрига за изложбу. А има и потпуно непознатих имена: то су учесници добротворног програма – млади, а понекад и сасвим млади уметници са ограниченим могућностима.

За све године одржавања фестивала Традиција и савременост његове изложбе посетило је преко 150 хиљада људи.

Татјана Завјалова,