Пресуде Међународног трибунала: шок и чуђење

01-06-2013 10:56:22 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Mедији у Хрватској и Федерацији БиХ оценили су шокантном пресуду Међународног кривичног тибунала за бившу Југославију против бившег начелника државне безбедности Србије Јовице Станишића и руководиоца одреда специјалних јединица Франка Симатовића.

Да подсетимо, 30. маја Међународни трибунал ослободио их је оптужбе за руковођење, организацију, опремање, припрему, наоружавање и финансирање одреда државне безбедности Србије. Они су, како се тврдило, учествоали у убиствима и депортацији цивила у бившој Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године.

Трибунал није успео да докаже да су Станишић и Симатовић били поред Слободана Милошевића, Радована Караџића и војно-политичког лидера Републике Српске Крајине Милана Мартића, који су, по мишљењу тужилаца, били главни организатори ратних злочина.

Тужилаштво Међународног трибунала је захтевало доживотну робију, мада се већина чланова суда изјаснила да оптужени, који су по 10 година седели у затвору, нису криви.

А уочи ове одлуке, некараткеристичне за Међународни трибунал – обзиром да су и неке Србе ослободили, суд је осудио босанског Хрвата Јадранка Прлића, бившег председника владе самопроглашене хрватске републике Херцег-Босна на 25 година затвора. Суд је одлучио да он треба да одговара за масовна убиства, силовања и незакониту депортацију муслимана, која су извршена на овој територији. Осим тога, Међународни трибунал је изрекао пресуде у погледу пет Прлићевих сарадника који су такође добили дуготрајне казне затвора.

У вези са овом пресудом хрватски премијер Зоран Милановић је иступио са изјавом у којој се говорило да Хрвати, иако су вршили злочине у Босни и Херцеговини, нису учествовали у заједничкој завери против других народа, како су одлучиле судије Међународног трибунала. Он је изразио наду да ће Међународни трибунал за бившу Југославију после жалбе ревидирати пресуду.

Замолили смо да одлуке које су изазвале буру емоција прокометарише господин Зијад Бећировић, један од директора Међународног института за блискоисточне и балканске студије у Љубљани:

- Обележавање 20 година формирања Хашког трибунала је сигурно велики догађај, јер је први пут у историји основана једна таква институција са циљем да суди злочинима почињеним на просторима бивше Југославије. То је дакле био први пут у историји организације УН, да се формира један такав суд и он је имао бројне проблеме. Проблеми су да тако кажем били „адолесцентске природе“. Дакле овај је суд имао бројне проблеме, између осталог и због бројних испреплетених проблема на простору бивше Југославије. Често су одлуке, које је овај суд доносио биле неприхватљиве за једну, другу или трећу страну. Увек заправо, она страна, која је очекивала нешто друго, или која је у овом случају изгубила, бива незадовољна радом суда. Наравно да су недавне одлуке о осуди такозване хрватске шесторке из БиХ и ослобађање начелника државне безбедности Србије и његовог помоћника од свих оптужби, изазвале низ контраверзи. Морамо разумети ситуацију да Хашки суд не негира постојање злочина, без обзира да ли је у питању Бих, Хрватска или Косово. Но, не постоји довољно доказа да би се неки људи осудили. Поготово када се ради о сектору јавне безбедности, веома је тешко доказати поједине злочине, због тога што државна безбедност и тајне службе врло често дају усмене наредбе. У тим случајевима је веома тешко доказати кривицу над појединцима и вероватно се тиме Хашки суд тиме и руководио.Међутим, када је у питању Хашки суд у сваком случају потребно је сачекати другостепене пресуде, без обзира о каквим случајевима се ради и о којим појединцима. Без обзира на све недостатке, можемо рећи да је Хашки суд одиграо један позитиван помак у самој регији, а то ће бити видљиво касније. Но, овај је суд допринео и развоју међународног права, јер је после тога основан и Римски суд за људска права. Додуше, проблем је што неке велесиле не желе прихватити и ратифицирати уговор о његовом оснивању. Ипак, врло је јасна порука Хашког суда, да ниједан владар или председник државе није више сигуран односно имун на процесуирање због почињених злочина и кршења људских права. Међународно право је заједно са Хашким судом, на неки начин еволуирало и дало свој допринос за неке генерације које долазе.

Приметимо да Русија доследно критикује рад Међународног трибунала, пре свега јер сматра да његова делатност не доприноси успотављању правде у данашњем тренутку, као ни помирењу страна и избегавању конфликта у будућности. Како је приметио господин Бећировић: једна од страна увек сматра одлуку суда неправедном. То значи да ће вероватно увреде и међусобне примедбе расти као снежна лавина и уместо катарзе са каснијим свеопштим помирењем, о којем се тако много говорило на почетку рада Трибунала, у догледној будућности можда појавити нови конфликти.

Вера Ждерева, Јована Вукотић