Војни трошкови: где ће бити вруће?
Војни трошкови: где ће бити вруће? Стокхолмски институт за истраживање проблема мира СИПРИ објавио је нови преглед светских војних трошкова, резимирајући резултате 2012. године. У целини они ће се смањити за 0,5% у поређењу са 2011. годином, али у низу земаља и региона настављају да расту. Међу лидерима се нашла и Русија, чији су трошкови за одбрану 2012. увећани скоро за 16%, или за више од 12 милијарди долара.
Европа: криза и мир
Европске земље се налазе међу лидерим по смањењу трошкова за одбрану. 18 од 31 земље које улазе у ЕУ или су чланице НАТО-а смањиле су своје војне трошкове за преко 10%. Узроци таквог затезања појасева су неједнозначни. Као прво, на штедњу подстиче криза која траје, као друго дугогодишње одуство реалне војне опасности. Распад прво организације Варшавског уговора, затим СССР довео је до тога да је опаност од великог рата у Европи отишла у трећи план. То је изазвало опште смањење оружаних снага. При томе настављају да расу експедиционе могућности оружаних снага европских земаља – десантни бродови, снаге подршке, транспортна авијација и други инструменти за осигурање деловања на великој удаљености од своје територије.
Осетно смањити трошкове за куповину савремене технике не полази за руком. Свака нова генерација разрада све је скупља. То са једне стране захтева увећање трошкова, са друге приморава да се ограничи обим наруџбина, што још више поскупљује сваку бојеву јединицу. Једна од упечатљивих илустрација таквог положаја је програм куповине ловаца Ф-35. Крајње скупо коштају и многи други обрасци технике. Све то приморава многе земље да се уједине ради куповине неких видова наоружања. Тако су заједничко власништво НАТО-а три авиона С-17 у саставу Хеви Ерлифт Винг. Они углавном раде у интересима оружаних снага источноевропских чланова алијансе, превише сиромашних да би издржавали своје сопствене ваздухопловне јединице.
Азија: уређење поља битке
Војни трошкови у Азији су скочили у последњој години за преко 3%. Међу лидерима раста су Кина, Јапан, Индија, Вијетнам, Индонезија. Непрекидни политички конфликти у региону у споју са увећањем моћи Кине која брине многе, одличан су стимуланс за увећање војних трошкова. При томе, за разлику од Европе, економија азијских гиганата расте. Тон диктира Кина: 2012. године њени војни трошкови су скочили за 11,5 милијарди долара, или за 7,5% и приближавају се суми од 160 милијарди долара, што је друго место после САД. Кина и Индија троше огромна средства за модернизацију ратног ваздухопловства и ПВО, а такође јачају поморску моћ. Обе стане реализују широки авионски програм, не рачунајући изградњу и куповину борбених бродова и подморница. Истовремено водеће азијске земље побољшавају и своју инфраструктуру, градећи и опремајући базе, школске центре и слично.
Увећање моћи Кине и вечити извор забринутости у виду Северне Кореје не могу да оставе по страни САД. Могућности САД, као и неодређени став Јапана приморавају Русију да скреће све већу пажњу на тај регион, јачајући тамо своје војне могућности.
Русија: цена модернизације и нове опасности
Војни трошкови Русије и даље расту већ скоро деценију и по са кратком паузом 2010. године, када је војни буџет био делимично умањен. Данас по трошковима за одбрану од преко 90 милијарди долара Русија заузима треће место у свету после САД и Кине. Раст од скоро 16% рекорд је за велике државе.
Ипак не би било тачно да се то објашњава порастом посебне агресивности Москве. Треба имати у виду да је увећање војних трошкова Русије у суштини повратак на нормални ниво за велику државу. По низу праваца Русија мора данас да троши више средстава на модернизацију како би компензовала недовољно финансирање војних трошкова 90-их и 2000-их и његове последице.
Коначно, Русија се суочава са читавим скупом разних опасности. И ако рат у Европи данас није међу њима, ситуација у Централној Азији и на Далеком Истоку не обежава лагодан живот у другој половини текуће и у каснијим деценијама.
Новац при томе потребан је скоро за све – од куповине нових интерконтиненталних ракета до војничке опреме. Узимајући параметре важећег државног програма наоружавања, може се прогнозирати даљи раст војних трошкова Русије. Крајем деценије оне могу да достигну цифру од 200 милијарди долара годишње.
Илија Крамник,
