eNovosti.info

Volim Vranje.�

�

Volim jutra u Vranju.

�

Volim tople noći u Vranju.

�

A posebno volim legende koje se prenose s kolena na koleno i prate tu "dušu" I "duh" moje čaršije - bar onako kako ja to vidim, doživljavam i osećam.

�

Rodjena sam ovde u ulici koja je mirisala na lipu,� živu ogradu i cveće koje nikako nismo smeli da kidamo. U ulici gde se večito čula dečija graja, gde je sve odjekivalo od veselog dovikivanja igre žmurke....

�

�Toliko boja, glasova i doživljaja - kao da je neizbrisivo iz sećanja -� da smo� imitirale "Lokice" i neka od nas preuzimala ulogu Zdravka Čolića, toliko da se orila cela 22.Decembra...Kao da smo juče bile "Mi snežne pahuljice" u napoj novoj školi...

�

Kao...da smo još tada spremali za neke nove i veće uloge, ozbiljnije, pred TV ekranima, mikrofonima a opet, tako deca u duši...jer se svaki put do danas pri susretima sećamo našeg predivnog detinjstva...

�

Jutra u Vranju su predivna, sveža, petlovi pojev i Morava czvni - na zaista poseban način. Buka dodje tek u podne, a do tada oživljava polako svaki sokak, ulica, komšiluk I

i ljudi... Grad kao Grad, reči ce mnogi, ali ovde treba sve to osetiti - sas merak...

�

Jer noć...noć je posebno topla, kroz miris čuje se često truba iz Gornje čaršije, a drhtaj koji promima je neobjapnjiv, specifičan, temperamentan i senzibilan...�

�

To je od Vranja...to je nešto što osete ljudi, to je nešto što je mene inspirisalo da napišem nekoliko pesama na "nas" vranjski - onakoj....

I možda to neko neće osetiti, ali za one koji bi da upiju ove moje napisane reči o Vranju- mozda ćete ih osetiti baš kroz tu pesmu...

�

�I dobrodošli.

�