Podobni, nikako sposobni
Čitam najnovije istraživanje o poverenju mladih u političke partije. Rezultat - mlade politika uopšte ne interesuje, ne veruju nikome od političara, ali zato 64% njih planira da, pre ili kasnije, napusti Srbiju u potrazi za poslom. Većina u EU, neki u SAD.
Ali, vratimo se na suštinu. A suština većine partija u Srbiji je i Istok i Zapad, i EU i Reci ne EU. U novije vreme smo se setili i "braće" iz Nesvrstanih - mada su se mnogi od njih danas vrlo lepo svrstali, te imaju BDP nekoliko puta veći nego naš.
U istraživanju većina mladih kao idole i autoritete navodi poznate sportiste. Lepo. Sa druge strane, šta će ovih 36% koji sebe ne vide u inostranstvu? Pa, većina njih nade polaže u tatu i mamu, a neki i u teču i tetku, naravno i u njihove veze da ih "gurnu" negde u javni sektor. Ovo je naročito izraženo u manjim sredinama, gde se zna "ko je čiji" i "ko gde može". Nemali broj njih se i učlanjuje u neku od stranaka, nadajući se barem - pripravničkom stažu.
Da ova priča ne bude samo o politici - bez mladih u budućnosti neće imati ko da radi, ko da pravi BDP, ko da plaća poreze, pa ako hoćete - i ko da glasa.
Mislite o tome.
