Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над србским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Непријатељ са Запада ударио је на србски народ пре 25 година на Балкану, а потом прешао на Русију и Русе. Балкански “плацдарм” допуњен је – украјинским ратиштем. У тим органски везаним процесима шта је неопходно да уради Србија, шта Русија, а шта удружено? Шта су нам појединачни, а шта заједнички циљеви?
Многи угледни људи даће своје одговоре, и пре и после црног јубилеја.
Ђуро Билбија,уредник информативних портала ФАКТИ и Све о Србској, каже:
– Америчко-натовски рат у Украјини је рат и против Србије, а и Србског света – чак сведеног и само на његову културно-духовну димензију.
Такође: против свега што је за Србију, Републику Српску и Србе важно у Кумановском споразуму, Резолуцији 1244 и Дејтонском споразуму.
Америчко-натовски рат у Украјини је рат и против повратка србских војника и полицајаца на КиМ и рат против Заједнице србских општина.
А све побројано тек су минимални србски интереси, њихова NАТО-CIA-BND-MI6наметнута редукција у функцији трајне раздробљености, ослабљености и подређености србског фактора на Балкану.
Америчко-натовски рат у Украјини је рат и за довршавање антирспких радова започетих са процесима који су довели до разбијања СФРЈ, санкцијама, мајданом Петог октобра и НАТО агресијом из 1999-те.
Тај рат није од нас стотинама и стотинама километара далеко јер је то и рат за довршавања покушаја да се Србија претвори у АнтиСрбију и АнтиРусију.
Рат за трајно држање Црне Горе у статусу Монтенегра и такође АнтиСрбије и АнтиРусије. Са подгоричким преграђивањем Србији изласка на Јадран и признањем шиптарског „суверенитета“ над Косовом Пољем, Грачаницом, Љевишком и Високим Дечанима.
Рат и за трајни останак Бондстила на нашој окупираној територији и за одржавање стања при којем авион шефа руске дипломатије може стићи до Београда само по одобрењу оних који преко наших интереса намирују и своје и апетите својих балканских вазала.
Срби пораз Русије у Украјини и поводом Украјине могу прижељкивати само ако желе свој сопствени пораз.
Сасвим конкретно: претварање Српске у празну љуштуру, губитак Косова и Метохије, однарођивање Срба у Црној Гори и свођење Србије на „београдски пашалук“ у којем ће газдовати Немци, Британци и Американци.
За опомену: НАТО рат против Србије и Срба није престао, траје од 1999-те до данас. Тачку на његово настављање може ставити само победа Русије у Украјини и у пратећем одмеравању са Западом, у којем Америка и њени постројени вазали већ губе и све што се већ прикључило или ће се у блиској будућности прикључивати Бриксу.
Постратни ратни атак на српску Црну Гору неки са наше стране упорно гурају под тепих и праве се да не виде да је литијама изнуђена корекција курса оставила недирнутим и власт Вашингтона и Лондона над кључним фигурама у Подгорици и њено признање „Косова“ и боље односе са Тираном и Загребом него са Београдом.
Постратна агресија се најинтензивније усмерава према Косову и Метохији и Републици Србској.
Против Србије на КиМ и поводом њега и даље води прави хибридни рат. Исти случај је и са невојним ракетирањима и бомбардовањима Републике Српске. Како сева у случају суђења председнику Српске Милораду Додику, а и самој дејтонској Републици Србској, може са српске стране да не види само онај ко неће или се ставио на страну непријатеља.
Сева и са покушајем Британаца да бошњачким рукама – и са постројавањем америчких послушника у структури Уједињених нација – прогурају нову-стару резолуцију о Сребреници која треба да Србе прикује за „крст геноцида“ и легализује сву западну антисрпску дивљу градњу од 90-их до данас када је циљ дотући Србе, као непоправљиви народ, а Русима затворити сва врата Балкана.
За агресоре из 1999-те „србски фронт“ рукавац је украјинског. Зато и КиМ и Републику Српску морамо бранити свим средствима. У томе треба да учествује цео Србски свет јер нема ничега што је за Србе важније. То не могу бити ни Експо, ни 100 фабрика вештачког меса, ни…
Циљ продужене агресије није само одвајање Срба од Русије и Брикса. Добро је Сергеј Лавров указао: „Срби носе слободарску заставу захваљујући Додику, Република Србска је бастион храброг отпора НЕОКОЛОНИЈАЛНОЈ политици Запада“.
Извор: Диана Милошевић / srbratstvo.ru
