Налазите се на страници > Почетна
> Блог > РТ, Сергеј Полетајев: Зашто би битка за „стратешки неважан“ град могла да одлучи о исходу украјинског сукоба
РТ, Сергеј Полетајев: Зашто би битка за „стратешки неважан“ град могла да одлучи о исходу украјинског сукоба
У очекивању украјинске контраофанзиве, Москва се суочава са кључним стратешким избором
Од почетка године украјински фронт је обавијен варљивом тишином. Разни инсајдери и анонимни извори предвиђали су претећу офанзиву великих размера руских оружаних снага. Прво се очекивало око Нове године, затим се очекивало почетком фебруара, а опет око 24. фебруара – годишњице руског напада, прошле године. Дани су долазили и пролазили, али ништа се није догодило.
Са доласком пролећа, говорило се о једнако неизбежној офанзиви – али овог пута од стране Оружаних снага Украјине (АФУ) на југу. Наводно, план АФУ је да се пробије до Азовског мора и пресече копнени коридор до Крима. Сваки успех или неуспех у овом правцу имаће значајан стратешки утицај. Ако су процене тачне, Кијев припрема нове војне јединице и залихе западног оружја – укључујући британске тенкове и гранате са осиромашеним уранијумом о којима се нашироко расправља – управо за овај подухват.
Међутим, за разлику од широко распрострањеног мишљења, стална мобилизација Украјине се не спроводи ради проширења војске – нови регрути само надокнађују губитке. Процене показују да број службеног особља у АФУ остаје стабилан на око 400.000 активних бораца.
С обзиром на важност јужног правца фронта, Оружане снаге Русије ће или одржати одбрану или ће контранападима пресећи могући продор Украјине. За то су потребне одговарајуће снаге, гранате и опрема, као и претходна припрема.
![\"](\"/sajt/doc/6425a3ce85f54007d83c9a80.jpg\")
Намјере Русије су прилично озбиљне. То се види из његовог циља да заузме град Угледар – тврђаву у зони могућег продора АФУ. Имати Угледар под руском контролом је важно јер би то створило претњу за јединице које напредују. Слична офанзива је изведена на западном делу фронта у Запорожју, северно од Василевке. Оружане снаге Руске Федерације су у јануару заузеле тамо неколико малих градова. Као што се види из озбиљног рада на изградњи одбрамбених линија, Русија се неће тако лако повући из Мелитопоља и Бердјанска као што је повукла из Изијума или Херсона. Овог пута, улози су превисоки.
Намјере Русије су прилично озбиљне. То се види из његовог циља да заузме град Угледар – тврђаву у зони могућег продора АФУ. Имати Угледар под руском контролом је важно јер би то створило претњу за јединице које напредују. Слична офанзива је изведена на западном делу фронта у Запорожју, северно од Василевке. Оружане снаге Руске Федерације су у јануару заузеле тамо неколико малих градова. Као што се види из озбиљног рада на изградњи одбрамбених линија, Русија се неће тако лако повући из Мелитопоља и Бердјанска као што је повукла из Изијума или Херсона. Овог пута, улози су превисоки.
На северном и централном делу фронта воде се борбе на више линија.
Руска армија је последњих недеља била успешна у области Кременне и успела је да напредује шест-седам километара (добар показатељ за статичну линију фронта) ка граду Лиману, у који се повукла од прошлог октобра. Лиман се налази на територији Доњецке Народне Републике, тако да би Русија у сваком случају морала да га заузме, јер се тврди да је територија Москве. Међутим, подручје пробоја руске војске овде је релативно уско и то га чини рањивим за нападе са бока.
Борбе за предграђе града Доњецка, које се воде од почетка војне офанзиве, коначно су почеле да дају плодове. Последњих недеља, руске оружане снаге су делимично опколиле Авдејевку. Ово место је посебно важно јер су АФУ са овог места већ четири године вршиле нападе на Доњецк. Да би се зауставило стално гранатирање града из цевне артиљерије и ракетних бацача „Град“, линија фронта мора бити удаљена најмање неколико десетина километара од Доњецка.
Очигледно, овај напредак је постао могућ због битака за Артјомовск (Бахмут) које су помогле да се украјинске снаге исцрпе. Сам по себи, Артјомовск нема стратешки значај – то је само један од многих градова у Донбасу које још треба заузети. Зато је у извесном смислу Москва одлучила да овај мукотрпан, прљав и крвав посао „извери на спољне сараднике“.
Сектор Попаснаја – Соледар – Артјомовск првобитно је био додељен јединици Вагнер , на чијем је челу био Евгениј Пригожин. Све битке захтевају залихе, које се борцима обезбеђују на основу прелиминарног планирања. Када је Вагнер група била успешна у борби, па чак и премашила очекивања, тај замах је морао бити подржан. Међутим, Вагнер то није могао да уради сам – група нема довољно резерви и добија залихе од руског Министарства одбране.
Ово питање је било узрок недавног сукоба између Вагнер групе и званичника. Овај последњи је у суштини рекао: извините, али наше гранате и појачање су ограничени и потребни су на тој и таквој локацији; дајемо вам све што смо договорили, али не можемо вам дати више. Образложење је сасвим логично, поготово ако је тачно да Генералштаб гомила резерве на југу. Међутим, изношењем скандала у јавност, Пригожин је коначно добио оно што је желео, како у погледу неопходних залиха, тако и у погледу бочног појачања.
За Кијев ни Артјомовск нема посебан стратешки значај. Граничи се са агломерацијом Славјанск-Краматорск која је много већа, утврђенија и налази се на брду. До сада није било речи о било каквим биткама тамо.
Међутим, Кијев је убеђен да не може да преда непријатељу ни педаљ земље – успех његове ратне пропаганде, текуће војне испоруке са Запада и на крају власт Зеленског зависе од тога.
Дакле, Оружане снаге Украјине настављају бесмислену (војно гледано) одбрану Артјомовска.
Међутим, како се све више снага и опреме повлачи у Артјомовск, ситуација око њега се мења – сектор постаје стратешки само због свог обима. Ако је, како неки извори кажу, АФУ заиста повукла десетине хиљада људи у то подручје и спремају контраофанзиву, то више није само Пригожинов проблем, или изазов заузимања једног града. Ако Вагнерова група буде опкољена, линије фронта би могле да се сруше на десетине километара и резултирају дубоким продором АФУ на исток.
Руски генералштаб и врховна команда сада се суочавају са тешком одлуком: да ли да појачају Артјомовск и тако ослабе јужни фронт (који је много значајнији), или обрнуто? Да ли ће АФУ потпуно одустати од јужне офанзиве у корист Артјомовска или ће искористити руско пребацивање снага и пробити се до Азовског мора? А шта ако непријатељ има довољно снаге за две стратешке офанзиве? На крају крајева, они су ти који бирају време и место напада и тако имају шансу да на малом простору скупе надмоћне снаге.
Исход кампање – а можда и читавог сукоба – зависи од оваквих избора.
Поштовани читаоци, на нашемTелеграм каналуможете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал -https://t.me/vostokvesti
