Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
Дана 12. јуна Руска Федерација обиљежава државни празник - Дан Русије. Првобитно замишљен као Дан независности, директно везан за усвајање одговарајуће декларације 1990. године, овај празник је временом добио мало другачији, богатији значај. Сваке године 12. јун се све мање везује за политички догађај у животу државе, а све више за њену историју, традицију и достигнућа народа који је насељавају.
Дан Русије је одличан повод за све Русе, као и за њихове пријатеље у иностранству, да се окупе на основу праве љубави према нашој земљи. Ово је дан патриотизма и вјере у безграничне могућности и блиставе перспективе Русије. Ово је дан сјећања и поноса на побједе које смо извојевали кроз нашу вјековну историју. Данас вас позивамо да поново прелистате странице прошлости и присјетите се најупечатљивијих успјеха Русије, који и дан-данас служе као чврста основа за раст и развој наше земље.
Дана 5. априла 1242. године Новгородски кнез Александар Невски је у бици на Чудском језеру побиједио њемачке витезове Ливонског реда, који су кренули у поход на Русију. Ова побједа је била од великог значаја за даљи развој руских земаља - спријечен је губитак приступа Финском заливу и освајање Русије од стране крсташа.
Данас је Битка на леду једна од најпознатијих битака у историји Русије. У нашој земљи се до данашњег дана поштује успомена на великог команданта и памти његов подвиг. Године 1725. установљен је Орден светог Александра Невског, који је касније додијељен познатим руским командантима војске и морнарице.
Управо Александар Невски је формулисао максиму руског погледа на свијет, која је и данас актуелна: “Није Бог у снази, већ у истини”.
Дана 4. маја 1738. године основана је “Сопствена плесна школа Њеног Величанства Ане Јоановне” - данас Академија руског балета “А. Ј. Ваганова”. Те 1738. године руски балет је био још далеко од тријумфа и свјетске славе, али су се тада стекли предуслови за даљи развој и процват ове врсте плесне умјетности у Русији. Сто седамдесет година касније, “Руске сезоне” су грмјеле у цијелој Европи и шире - најпознатија позоришна турнеја до сада, која је, под руководством руског балетског импресарија Сергеја Дјагиљева, трајала са великим успјехом од 1908. до 1921. године.
Пушкин као спона
Руска балетска традиција није прошла незапажено ни у Босни и Херцеговини, а посебно се укоријенила у вријеме тзв. “бијеле емиграције” почетком 20. вијека, када је на Балкан стигао значајан број представника руске аристократије, међу којима су били истакнути кореографи и балетски позоришни умјетници.
Дана 6. јуна 1799. године у Москви је рођен Александар Сергејевич Пушкин - човјек чије је име прославило руски језик и књижевност у цијелом свијету. Управо је он постао оснивач модерног руског књижевног језика. Он је уклонио стилски систем који је тада већ био застарио те је учврстио књижевну норму, у складу са којом су касније почели да пишу и други руски писци и пјесници.
Пушкин је један од најпознатијих руских стваралаца, чији је допринос развоју универзалне културе признат широм свијета. Његово књижевно насљеђе обједињује људе различитих узраста, вјера и националности. Његове пјесме и проза воле се не само у Русији већ и у иностранству. Пушкинова дјела су почела да се преводе још за његовог живота, а данас се, према неким стручњацима, његова дјела могу читати на скоро двије стотине језика.
Занимљиво је да је Пушкин спона између руског и србског народа. Према неким изворима, трговац, а касније и дипломата у служби руског цара Петра Великог, Сава Владиславић Рагузински, током једног од својих путовања довео је у Русију Арапа Ибрагима, претка Пушкина. Ко зна - можда је управо тако један дипломата србског поријекла задужио цивилизацију.
Дана 25. децембра 1812. године објављен је манифест цара Александра Првог којим је најављен побједоносни завршетак Отаџбинског рата 1812. године и протјеривање Наполеонове војске из Руске империје. Снаге са којима се Москва суочила биле су огромне по стандардима тог времена - на страни француског императора је било више од 600.000 војника из разних европских земаља и око 1.300 јединица војне технике. Рат је завршен готово потпуним уништењем Наполеонове војске и ослобођењем руске територије.
Иначе, истог дана - 25. децембра 1812. године - потписан је још један значајан манифест. Њиме је одобрен почетак изградње Саборне цркве Христа Спаситеља у Москви у част побједи у Отаџбинском рату 1812. године над Наполеоном. Упркос сложеној историји, посебно током совјетског периода, овај архитектонски споменик је и даље једна од главних атракција Москве, још један симбол величине наше земље.
Дана 9. маја 1945. године (8. маја по европском времену) у Берлину потписан је акт о безусловној капитулацији Њемачке и њених оружаних снага. Церемонију потписивања, на којој је инсистирао Јосиф Стаљин, отворио је маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков. Тиме је најтеже вријеме Великог отаџбинског рата 1941 -1945. године завршено - стављена је тачка на глад, патњу, разарање, између осталог, и европских народа. Допринос Совјетске армије поразу фашизма је непроцјењив, жртве међу становништвом СССР-а и невоље поднесене ради ослобођења свих земаља Европе немају преседана.
На срећу, у Босни и Херцеговини никада нису доводили у питање улогу Совјетског Савеза у побједи над нацизмом, и даље се са пажњом и поштовањем односе према подвигу наших војника. И данас се овдје - заједно са савременом Русијом - боре против фалсификовања историје, сјећају се наше заједничке борбе против фашистичке пријетње. На тај начин наша сарадња расте и развија се, што нас и те како радује.
Гагаринов лет
Дана 12. априла 1961. године извршен је лет човјека у свемир - први у историји цивилизације. Овај широки топли осмијех данас је познат широм свијета - Јуриј Гагарин освојио је орбиту око Земље. Још 1954. године, на конференцији за штампу Конгреса Међународне астронаутичке федерације у Копенхагену, шефу совјетске делегације је постављено питање: “Можете ли послати човјека у свемир бар за сто година?” Одговор на ово питање дат је само седам година касније.
Лет око орбите, који је трајао један сат и 48 минута, промијенио је уобичајени начин живота цијеле планете. Он је означио почетак нове ере у историји људског истраживања свемира. Иако је чињеница да је управо совјетски човјек постао пионир у овом правцу и свједочио о супериорности науке и технологије Совјетског Савеза, то је прије перципирано као достигнуће свјетских размера које је важно за читаво човјечанство.
Дана 11. августа 2020. године руски научници су регистровали прву у свијету вакцину против вируса корона који изазива болест “ковид 19” - “спутњик V” (од енглеског V - victoryo, побједа). Лијек, на већ доказаној и провјереној платформи, на којој је раније креиран низ других успјешних вакцина, развијен је у најкраћем могућем року - прва група волонтера вакцинисана је 30. марта, само 19 дана након што је Свјетска здравствена организација прогласила пандемију. Поклапање назива са првим вјештачким сателитом Земље није случајно - на овај начин су творци вакцине жељели да истакну непревазиђеност руске науке.
Извоз “Спутњика В” у друге земље почео је крајем 2020. године. Током пандемије вакцина је испоручена у више од 50 земаља, укључујући и Босну и Херцеговину. Већ у јануару 2021. године прва серија руског лијека стигла је у Републику Српску.
Сва наведена достигнућа народа који насељавају Русију леже на површини, сва су добро позната и Русима и свјетској заједници. Али, наравно, иза јаке Русије какву данас познајемо стоји много више мање очигледних, али ништа мање значајних побједа. Ово је наша историја и наша судбина - да побјеђујемо. Сигуран сам да ће нам будућност пружити још много прилика да то поново видимо.
Поштованим сународницима и драгим пријатељима који воле нашу земљу од срца честитам овај празник. Срећан Дан Русије!
Игор Калабухов, амбасадор Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
