РТ: Опечен губитком избора, вечити владар Црне Горе Мило Ђукановић можда планира обрнуту „обојену револуцију“

02-09-2020 05:19:03 | | фото: © REUTERS / Stevo Vasiljevic / RT/ vostok.rs |


Последњи европски диктатор, црногорски аутократа Мило Ђукановић, управо се се оклизнуо са власти док је његова Демократска партија социјалиста изгубила на општим изборима. Постоје назнаке да није вољан да напусти власт.

Једна од шест држава наследница Југославије, Црна Гора је на стратешком положају на јадранској обали, али има мање од 700.000 становника. Ђукановић је управљао земљом у једном или другом својству од 1990. године, као председник, премијер и шеф ДПС-а.


У том процесу, мењао је политички идентитет попут доњег рубља, прелазећи од ватреног комунисте до националисте и на крају до прозападног "демократе" и фанатичног присташе НАТО-а, шта год да би га држало на власти. То му је успевало 30 годинасве до сада.




Иако Ђукановић сам није учествовао на изборима, његов председнички мандат истиче 2022. године, а парламентарни избори у недељу били су у великој мери референдум о његовој владавини. По први пут од 1945. године, када је првобитно преузео власт у својој комунистичкој инкарнацији, ДПС није имао потребних гласова за формирање владе.


Три опозициона лидера - Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић објавили су у понедељак да су постигли договор о формирању владајуће коалиције, представљајући платформу од четири тачке. Њихови следбеници окупили су се широм Црне Горе те вечери, машући историјским заставама, уз ватромет и певајући традиционалне и патриотске песме, у потпуном одбацивању једне специфичне политике коју су прихватили Ђукановић и ДПС - изградња нације.



Током протеклих 20 година, а посебно након референдума о независности 2006. године, који је Запад прихватио упркос широко распрострањеним оптужбама за превару и пуњење гласачких листића, Ђукановић је тежио стварању новог црногорског националног идентитета, потпуно различитог и непријатељског према србској баштини и историји.


Круна остварења плана требало је да буде такозвани Закон о „верској слободи“, усвојен у децембру 2019. године, који би омогућио влади да заплени имовину Српске православне цркве и преда је Ђукановићевим пудлицама.

То се све спектакуларно срушило. Месецима су православни свештеници водили протестне поворке широм земље, привлачећи не само оне који су себе сматрали етничким Србима, већ и огорчене муслимане, па чак и неке који су претходно прихватили Ђукановићев „црногорски“ идентитет.

Влада у Подгорици користила је мере ограничења због коронавируса како би сузбила поворке, а полиција је хапсила свештенике. Приговори Београда и Руске православне цркве коришћени су као примери „руског утицаја“, рачунајући да ће НАТО и ЕУ подржати Ђукановића.

Црна Гора је најмлађа чланица НАТО-а, која се придружила алијанси 2017. године без референдума. Ђукановић једноставно није то питање ставио на референдум, јер су све анкете наговештавале да ће изгубити. Оптужио је Русију за подстицање државног удара против њега 2016. године, што Американцима можда звучи познато и искористио је то као изговор да ради онако како жели.


Пошто је Запад овог пута заокупљен сопственим проблемима, разговор о „руском мешању“ није помогао Ђукановићу, док је верски прогон Српске православне цркве на крају однео већи део гласова против ДПС-а. Измена и ревизија „дискриминаторских закона и прописа, укључујући Закон о верској слободи“ била је једна од четири главне тачке које је саопштила нова коалиција. Није случајно што су се многе присталице окупиле испред цркава да прославе.


Чак и у њиховој еуфорији, коалиција пружа "руку помирења" бившим владарима, како би заједно градили будућност Црне Горе. Триумвират је саопштио да жели да настави са реформама које имају за циљ да земљу уведу у Европску унију и да се „придржавају свих међународних обавеза“, што вероватно значи да намеравају да остану у НАТО-у. Они такође желе окупити кабинет стручњака „без обзира на политичке, верске, етничке или друге карактеристике“.


Другим речима, не изгледа као да коалиција форсира револуционарне промене, пошто је већ постигла свој највећи циљ свргавањем ДПС-а са власти. Ђукановићева странка, међутим, можда има и других идеја. Најавили су велики скуп у главном граду 6. септембра под слоганом „Без изговора ... Црна Гора пре свега“.


Какву могућу поенту би скуп могао имати сада, након избора? Па, опозициони лидери већ су позвали своје присталице да скрате прославу и врате се својим кућама, упозоравајући на "провокације" лојалиста ДПС-а које би могле покренути грађански рат.

Ако су извештаји агитатора који нападају окупљања коалиције истинити и ако је скуп намењен да на неки начин оспори резултате избора, онда би Црна Гора могла доживети прву светску револуцију обрнутих боја, у којој влада одбија да се придржава исходе гласања и подстиче немире да би исход преокренула.

То је смели гамбит, сигурно. Ђукановић и ДПС оставили су само мало демократије на животном осигурању у Црној Гори, таман толико да им пруже ауру легитимитета на Западу.Покушаји да га потпуно угуше јер су изгубили моћ били би у потпуности карактерни.

С друге стране, ако превлада опозициона коалиција, то би био дашак свежег ваздуха - не само за Црну Гору, већ и за друга места на којима корумпирани олигарси подржани са Запада мисле да могу вечно владати.

Небојша Малић

Извор:Восток/РТ