Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Google и IBM
Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских признатих научника. Кавокин је направио корак ка стварању квантних рачунара и постао први руски научник који је добио ову почасну награду.
Развој Алексеја Кавокина помогао је у стварању поларитонских ласера који троше неколико пута мање енергије од традиционалних полуводичких ласера. И што је најважније, они у будућности могу постати основа за стварање кубита - основних елемената квантних рачунара будућности. Ове технологије значајно доприносе развоју квантних рачунарских система.
Успех руског научника последица је чињенице да се данас Русија појавила као један од светских лидера у поларитоници, пољу физике која се бави квазичестицама светлосних материјала или течном светлошћу.
"Поларитоника је електроника будућности", каже Алексеј Кавокин.
"Развијени на бази течне светлости, поларитонски ласери могу обезбедити победу наше земље у трци за развој квантних технологија. Замена електричне енергије светлошћу у рачунарским процесорима може уштедети милијарде долара, само смањујући губитак топлоте током преноса информација."
Према речима талентованог физичара, док амерички гиганти "Google" и "IBM" много улажу у квантне технологије засноване на суперпроводницима, руски научници бирају економичнији и обећавајући начин за развој поларитонске платформе за квантне рачунаре.
Алексеј Кавокин је на челу Лабораторије за оптику Ураљцев при државном Универзитету у Санкт Петербургу, која је створена на основу гранта Владе Руске Федерације. Професор Кавокин руководи и групом научника из области поларитонике у Руском квантном центру, међу којима је и Алексеј Виталивич, професор на Универзитету Саутемптон (Енглеска), шеф катедре за нанофизику и фотонику, те директор Медитеранског института за фундаменталну физику (Италија). Током 2018. године професорАлексеј Кавокинводио је Међународни центар за поларитонику на Универзитету Вестлејк у Кини.
Награда за квантне уређајеоснована је 2000. године због иновативног доприноса пољу композитних полуводичких уређаја и уређаја са квантним наноструктурама, а финансирана је од стране јапанског оделења Међународног симпозијума за композитне полуводичке уређаје. Раније су научници из Јапана, Швајцарске, Немачке и других земаља добијали ову почасну награду, али први пут у историји руски физичар је на листи светских победника. Због пандемије коронавируса одлучено је да се свечано уручење награде одржи следеће године у Шведској.
