Богу иза ногу: Места у Русији на којима обичан живот захтева необичну издржљивост
Овде је практично немогуће живети, док неки Руси упорно доказују супротно. У сваком случају, сваки би туриста вероватно пожелео да се бар једном у животу нађе на овим местима, види их својим очима, осети на својој кожи.
Архипелаг Нова Земља, Северни ледени океан
Становници насеља Белушја губа живе на пример овако: излазе из куће да изнесу ђубре а пред вратима их чека бели медвед. На архипелагу Нова Земља живи око 2,5 хиљаде људи. У фебруару 2019.проглашено је ванредно стањепошто су бели медведи окупирали једну депонију, улазили у зграде а неки чак и нападали људе. Срећом, прошло је без жртава, пишеRussia beyond.
Овде шиба арктички ветар а снег може да затрпа двоспратну зграду (у том се случају људи евакуишу кроз прозоре). Лет до најближег града Архангељска се чека више од недељу дана, јер их стално отказују због лоших временских прилика.
Ипак овде постоје сви услови за живот – вртићи, школе, базени, кафићи, интернет. Једна од главних забава је риболов. На популарној у Русији друштвеној мрежи vk.сomпостоји група носталгичара бивших становника Нове Земље.
Ојмјакон, Јакутија
Ојамјакон је званично најхладније насеље у Русији, где се температура спушта испод -60 степени.
Мештани овде не носе бунде да би лепо изгледали већ да би преживели, трепавице им се моментално заледе, а деца на путу до школе улазе у сваку продавницу да се угреју. Возачи постављају дупла стакла на аутомобиле, преко ноћи покривају мотор ћебетом и на путу га никад не гасе. А шта ако се не упали?
Ипак туристе привлачи Ојамјакон – гости из других градова и земаљасе купајуу термалним изворима,јашу коњеивозе се јелењим запрегама. Ојмјакон је једномпосетилаи холивудска звезда Том Харди.
Нориљск, Краснојарски крај
А сад замислите исту температуру од -60 степени, додајте фабричке оџаке и добићете Нориљск,један од најзагађенијихградова Русије и шире. Већина становника Нориљска ради у компанији „Норильский никель”, произвођача највише обојених метала на свету и једној од најбогатијих у Русији.
Поларна ноћ овде траја 45 дана а копнени саобраћај са другим градовима не постоји. Ветар звани „црна олуја“ брзине од преко 40 метара у секундиобара с ногу.
Овде такође може посматрати поларну светлост.
Куруш, Дагестан
Куруш на југу Дагестана је село на највећој надморској висини у Европи – 2560 метара изнад нивоа мора. Туристи се на тим висинама боре за ваздух. Снег с времена на време затрпа све прилазе селу и Куруш је недељама одсечен од света.
Мештани саде кромпир и чувају овце. Школа је често без учитеља. Али Куруш привлачи туристе. Управо овде алпинисти крећу у поход на врхове Кавкаских планина.
Шојна, полуострво Канин
Средином прошлог века у селу на обали Белог мора риболовом се бавило око хиљаду и по људи а попис становништва 2010. године је утврдио да их је остало највише 300. Риба је у овим крајевима скроз нестала као и алге које нису дозвољавале да ветар разноси песак даље од обале. Селосада тоне у песку, па и куће преосталих становника. Шојна је најсевернија пустиња на свету.
Песка је толико да затрпава врата и људи излазе кроз прозоре. Људи се углавном хране гускама, јаребицама и оним што успеју да одгаје у башти. Једном недељно из Шојна полети авион у Архангељск или Нарјан Мар.
Шојна није популарна туристичка дестинација због тужног стања у ком се налази, али пејзажи су овде прекрасни, што доказује и овај клип:
Викторија Рјабикова, Russia beyond
